петак, 11. мај 2012.

УТЕШЕЊЕ НАШЕ...


  
БОЖЕ, Утешење наше,  извидај нам све рашивене ране, док у мислима нашим одјекују прва слова тек започете молитвене прозбе... БОЖЕ, Утешење наше, погледај у сав овај муљ и талог, што се на дну срца наталожио, попут црног талога у шољици испијене турске кафе... Рањено срце са мноштвом ожиљака у себе прими и смести безброј туђих рана болних, па сада помози БОЖЕ, Утешење наше, кад никог нема осим Тебе... БОЖЕ, Снаго наша, уклони патњу из срца и не дозволи да нас сколи и опколи мислена туга, која мучи и раздире срце... БОЖЕ, Утешење наше, дај нам – мира, радости и вечног добра, снаге и воље... Дај нам живота... Измени нас на свако добро, БОЖЕ, Утешење наше...


Нема коментара:

Постави коментар