ПЕВАМ...

ПЕВАМ песму јутарњу, да одагнам оно зрно горке потиштености са дна душе моје...

ПЕВАМ умилно и тихо, да одају душе моје испуним смиреним умирењем...

ПЕВАМ песму крепости и доброте, да очистим оно немало бреме немира и туге, што штипа и стеже моје срце...

ПЕВАМ песму благодарности, да њоме долијем кап Љубави, Вере и Наде...

ПЕВАМ да песмом насушном положим у весељу камен темељац на само дно душе моје...

ПЕВАМ песму радости чисте, да светлошћу њених речи огрејем озебло и покисло срце моје...

ПЕВАМ с` љубављу из срца радошћу обасјаног, просветљена зрацима јутарњег Сунца...

ПЕВАМ у здрављу и весељу пролећну кишну песму...