КИША У ОЧИМА...

Свака кап мајске кише, ове по Ђурђевдану, дође – одлучно, стено, нечујно и полагано... Тако дошла и придошла, испира и пере сваку помисао, а добро осмишљена и добро уиграна лаж, пара и пече срце...  Још један местимично променљив дан, за једне одлази, за друге долази, а трећих нема... Мени се учини како тихо зађе и оде у неповрат, овај дан по Ђурђевдану, местимично изгубљен, а можда издангубљен... Киша у очима из очију пада и капље, ако само нека потраје... Мисао скривена иза облака призива ведар и осунчан дан, лепши и од свих снова, јер мислима се најбрже доплови, допутује, али одлута и залута...