Између мене и судбине -
немилосрдност тужи
храпавим гласом оне
трагичности у распадању
и тако постаје Песма у
којој сам била себична и
тужно лукава, од вечности
плаве као развијање лажи
и неизмерно претварање
у свагда ничим изливеној
ствари уствари, да пролазна
је нестална љубав, кроз
коју отапам ову спознају
велике раскоши у оном
заточењу од вечности плаве...
Нема коментара:
Постави коментар