СВЕ ТЕ ПАТЊЕ...
У неизмерној дубини
једног људског јецаја
стојим данас, пред
злокобним удесом, све
те патње, као незнани
посматрач, као кроз
ове непрозирне рано
пролећне магле, где
зло је неизбежна
нужда пред којом
лепљив талог душе
људске, уништив
постане у бескрајном
одблеску туге и све
те патње тако дуге...
Нема коментара:
Постави коментар