Љубљеном Песнику, који је установљен од богова, у чину пијанства кад опет рекоше да није добро да Песник буде као и сви други људи, јер Он вазда остаје и опстаје непомирен са самим собом и својом околином као нитков Буковски...
Он који својим стиховима долази као свака Реч непресушна, којом изврће све светске злоће, изопачености и злобе и који се побуном својом искључиво сам издавја и одваја пред недостатком вере и поштовања...
Он чија се песма заковитла од циља према вољи и водиљи, у свој тој неправедности, где кршење закона и чинити нешто кривим, слично јесте непријатељству и незаситој жељи...
Он који је у савезу и договору у свом том надахнућу метежа, кад смисао живота изван величине својих дела не потражује, већ разоткрива и објављује да независан јесте Он...
Сведочанство силних дела и довршена целина, као извршитељи пакленог дела, живе у њему, који јесте живот из себе и за себе, као пред изрицањем велике тајне неба што раскалашно живи, кроз безбожност, неверство и безакоње никад довршене стварности...
Нема коментара:
Постави коментар