Као кроз сету, гледам у уклоњену стару флеку...
Као кроз окно, гледам у погрбљену малу сенку...
Као кроз око, гледам у откривену ситну душу...
Као кроз песму, гледам у сакривену тиху риму...
Као кроз чесму, гледам у залеђену крупну сузу...
Као кроз облак, гледам у осунчано плаво небо...
Као кроз облутак, гледам у бистру брзу реку...
Као кроз сумрак, гледам у сјајну трепераву звезду...
Као кроз удар, гледам у изненадну небеску комету...
Као кроз књигу, гледам у далеку замишљену планету...
Као кроз биљку, гледам у пробуђену зелену природу...
Нема коментара:
Постави коментар