ДНЕВНИК...

Дуго се нисмо дружили - мој електронски ДНЕВНИК и ја... Намерно сам пустила да прођу два читава дана без њега - мог електронског ДНЕВНИК-а... Мог тзв. блога... Волим тако понекад да пустим и себи приуштима, да се све скупљено добро слегне, па тек онда ако шта ваљано има - нека из дубине ка површини крене... Нека се као лавина из мене покрене и на песму шаљиву окрене... 

Јуче је пао снег... Мене није изненадио снег у марту, а нити ме је изненадило ово превртљиво пролећно време... Још од јануара, ја га спремно очекујем... И баш зато мене све ово и све оно, није ни с пута смело, а ни омело... Памтим причу моје мајке, која је запамтила и мај месец са снегом... Било је то 1970 и неке... И ја сам сумњала у ону народну прогнозу још кад сам је зимус описивала... Но, од јуче верујем невероватно слепо у њу...

Сада су опет наишли они неки дани затрпани тишином... То су дани у којима покушавам бар нешто добро унапред да смислим и све осмислим... Није ми тешко... Упала сам у неки вир добре енергије  и расположења ведрог... Само ту је цака - људи око мене све мање верују у то... Покушају да ме испробају  и испровоцирају, али ја се више не дам... Огуглах на провокације љуте... Добро је док има струје... Јуче смо неколико минута били и без струје... 

За викенд, ако све буде по плану - идем на мало дужи пут... Није Београд у питању... Ужелело се правог пута - срце моје... Кад се вратим, где сам била, показаће фотографије моје... И тако драги ДНЕВНИ-че, лепо је било срести те опет и коју реч уписати на странице ове... Јутрос сам посматрала реку... Надошле су воде... Ронило је и израњало ово срце моје... Мало се провозало на чамцу... 

А била сам  и јуче поподне, а и јутрос у шопингу... Волим тако с времена на време - себи да приуштин неке ситнице... Купила сам много добру наруквицу... Сија се као Сунце... А тек кад је набацима на ручицу... Злаћане је боје... И видиш како бих имала о много чему писати и говорити, али кад је најслађе прекидам... Довиђења драги ДНЕВНИ-че... Чекај док ти се опет не обартим и неким писањем досадим... Ћаос...