ПЕСМА ЈЕ...

 

Песма је моје уточиште свето,

брижљиво рођено и лепом жељом

вођено, скренута у лево, чујем

тај жумор, осврћем се десно...

 

Песма је моја утопија и бајка,

мој лични одстрел и подстрек,

безгрешна прича без краја,

тај важан део мог бескраја...

 

Песма је тајац у срцу и

бура у души, сан и осмех,

она је кренула да пенуша

и жустро се у таласу купа...

 

Песма је очекивање неко,

утисак да се траје и даје,

ћутање и мало кајање,

она је дубоко потапање...

 

Песма је слобода и хтење,

моје унутрашње врење,

последње уточиште и бег,

у пролеће кад забрује пчеле...

 

Песма је све оно што је

подношљивије и боље, са

много добре воље, она је

незамућена свемоћ и трајање...