У ТЕ ДАНЕ гладне, дозваћу својим енергетским снагама, кише хладне, да те место мене на каменом тргу пазе и опазе, да те шапатом својим поздраве, да ти на тврду главу кап мелема спусте и ставе, да те од ничега оздраве...
У ТЕ ДАНЕ празне, дозволићу својим унутрашњим силама, осунчане сате, да ме својим зраком на ливаду пољску измаме, да ме реком мутном напоје, да ме запупелим гранама нахране, да ме песмом птица умире, да ме свелепотом опију и даље омаме...
Нема коментара:
Постави коментар