У ПРОТИЦАЊУ ЧИСТОГ ВРЕМЕНА...

У протицању чистог времена, покушаћу да докучим и измерим свој раст и пораст, прескачући тајновите путељке пропасти... Књигу од сто листа и данас нећу погледати... 

Уграђујем у себе некад давно прочитане књиге... Све слабије читам... Трагам за умереном мером у свему... У ваздуху затрепере сећања на све оно што ме годинама морило... Дајем себи мало одушка, јер и у добрим стварима човек често претера... 

Штитим се вештачки изнуђеним заборавом... Нисам уморна и не умирем... Само тако пропутујем кроз ово наше време... Мирише на прохладну оскудицу и кишу далеких брда... Одзвања трен за треном и овога часа над шумом зеленом... Јуче су пропуштали на брани вишак прелива преко реке... 

За успомену на тај трен, мргодно ћу отворити нову тему... Све у свему залуд ћу у неповрат одшкринути нову песму... Слике од јуче само песници данас испијају на сламку... Глас неколико корморана и још две мени непознате птице...