НЕЗГРАПНИ ОСЕЋАЈ...

Дати себи за неко право, у замору претуреног дана, тај НЕЗГРАПНИ ОСЕЋАЈ потопљен у плаво... То више неће бити данас, ни јуче, а ни сутра... Где је исцурела та стваралачка снага???.... И као да ни пепео није остао на згаришту испретураног дома... Ни чађави котлић... Остаде мало разроване земље и слепљено блато... Све похарано и празно... Спаљено...

Утишана идеја без одређеног циља и правца, негде свемиром лута... У бесконачној тами залута... Кретањем својим нове удесе ствара... На кривудаву мапу своје путање уцрта... Хаотично скочи и тек поскочи, а да на последице и не помисли... У неку црну рупу ко да пропадне и на дно потоне... Онда се изнова рађа и опет догађа... И ко да неку нову срж погађа... Тако се чудо ваљда догађа... 

Па ко на почетку, нови се НЕЗГРАПНИ ОСЕЋАЈ јавља...