КАМЕЊЕ...

Камење за земљу срасло, па са првом пролећном травом ко да ниче бојажљиво... У том ницању ко да тражи простора да нарасте и порасте до неких одређених размера... У нарастању неприметно се дроби и расипа на ситније камене комадиће... Тако настају ови најмањи каменчићи расути по трави... И што их све више гази људска нога, они све више хрле ка својој земљи... 

Ушушкају се тако, па врло брзо место да су камени, они постану врло брзо земљани... Онај други део остане да штрчи и пркоси својим громадним каменим телом... То крупније камење изложи на Сунцу своје пругасто камено одело... Нису сви беличасти и обли... Брзо добију своје боје, па тако - неко поцрни, неко позелени, неко пожути, а неко и поцрвени... Виђала сам и плавичасто камење... Има га и браон боје... Волим кад пронађем и оно наранџасте боје...