ТЕМЕЉ ПОСТОЈАЊА...

  

Темељ постојања, ко да је располућен правилно, а за узврат нека са немог лица, збратими у мени, у тај час самог освита свих илузија, то малено парче предела у тишини... Опазићу како крај пута мирује врабац мали, у коме ћу такође свој одраз препознати и тако ћу опет варати даљине те чудесне судбине... 

Погледом у том сићушном погледу, као без мане, небом ће неуморно прелетати питоми голубови... Будуће време без улице и броја, у пространству ништавила, ходаће на прстима ко балерина, у мору чудеса... Мисао без боје, скриваће лице своје, као у бекство натерана против свих ваших хтења...