У несаопштивој тишини
где нема бучног света Речи
где нема ни мистерије Музике
где је писањем отужне песме
обојен садашњи тренутак
једне стварности људске
рањене злом и болом који
су покупљени на путевима
изван њене трошне куће
борави у каменој шпиљи
жена са монашким оделом...
Санта Росалија од Палерма
што твори тихо хармонију
мале тајне Речи тишине и
зрачи људскошћу јој душе
тихо уз молитве скромне и
задивљујуће, питомо и просто
и мислима тка Реч од искона
и симболе Живота обојене
у златно, бело и пурпурно...
Њена Вера, Нада и Љубав
поднеше тешке муке ту,
када су тучене и мучене
и бачене и храњене и
кад их природна Мајка
Мудрост обасја огњем
и облагодати светлошћу
васкрслога Бога Христа...
Нема коментара:
Постави коментар