Рођен деветог дана октобра у Доцу код Травника 1892-е од оца Антуна и мајке Катарине. Када је напунио две године - умире му отац, а мјка погођена немаштином поверава га на даљу бригу и старање тетки у Вишеград. У том градићу на обали Дрине завршава осмогодишњу школу. Гимназијске дане проводи у Сарајеву. Словенску књижевност започиње студирањем у Загребу, па наставља даље у Бечу и Кракову. Пошто се јако млад обрео у покрету националне орјентације "Млада Босна" окусио је суровости затворског живота. Завршио је студије и стекао докторско звање. Докторирао је на историји у Грацу 15 маја 1924 на тему "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине". Био је дипломата између два светска рат у Риму, Букурешту, Мадриду, Женеви, Берлину. Избијање Другог светског рата затиче га у Берлину на посланичкој позицији. Пропашћу Краљевине Југославије напушта дипломатске воде. Тада изабра да се посвети само писању. Одликовало га је као писца богатство стваралачке маште. Поседовао је суптилну осећајност при писању. Имао је изванредну моћ опажања унутар света који га окружује. Био је почесто склон одласку у скривене дубине унутрашњег размишљања и солилоквија свог. Писао је и поезију, али кратко. Поезијом је и започео своје књижевно дело. Највише је волео писати есеје, приповетке и романе. Писао је критике, путописе, а доста је и преводио. Теме је тражио у најтананијим и најскривенијим дубинама људског постојања. Највише пажње посвећивао приликама и стањима у Босни и све три религије подједнако третирао. Године 1961 уврштен је у добитнике Нобелеове награде за књижевност, тог 26-ог октобра. Био је ожењен Милицом Бабић, која је била 17 година млађа од њега и бавила се позоришном костимографијом. У брак ступа тек 1958. Своју приватност држао је далеко од очију јавности. Имао је мноштво пријатељица и жена којима је слао писма и она су сачувана. Доста пажње у свом писању посвећује женама. Позната је његова загребачка љубав и симпатија осамнаестогодишња ученица Евгенија Гојмерац. У подужој вези био је и са књижевницом Зденком Марковић, која је била 8 година старија од њега. Године 1926 постаје члан Српске краљевске академије, 1951 и 1953 постаје члан ЈАЗУ и Словеначке академије. Године 1962 и 1964 постаје почасни доктор Универзитета у Сарајеву и Кракову. Упокојио се 13 марта 1975 у Београду...
Нема коментара:
Постави коментар