Упориште провучено уз реку
супротна слутња и презирање
велики стари дуд крај овчије штале
незахвална места јуришају
неодржива самозадовољност
споредно и поучно слово
упорност и гомилање грађе
недостатак изненађења
и неподесан моменат
повлачим се пред снажним ветром
неприхватљива нежност
и бесмисленост
па сећаћјући се свега
загрмеле су кише понижења
враћање у прошлост
непоправљиво до узнемирења
разум неразумљиво продужује
неуништива снага постаје
достигнућа несређена
оштра паљба лавежи
вече се спушта до у бескрај
неописива чистоћа пејзажа
утегнути животи људи
стварност деморалисана
сви су јако гладни
и непрегледно гадни
пребацивање времена
на другу страну језера
озбиљност парадним кораком
искључива постаје тотално...
Нема коментара:
Постави коментар