О НЕДОСТОЈНОСТИ ВАЗДА МОЈЕ...

Ни у болу више приклољење не тражим пред ликом Твојим...

ни сузе, ни уздахе да Ти принесем...

ни из каљуже блатне да се пренем...

ни живота...

ни заступништва...

ни уточишта више...

ни јаука...

ни утешења...

ни из невоља избављења...

гле то несреће...

напастима скољен...

патње...

озлојађено срце моје...

само слабост...

само пакост...

непријатељи видиљиви осилише на Те...

ни мира...

нападју ли довољно име Твоје...

о клевете...

о подлости...

о гнусобе...

нигде милости да стекнеш више...

ни спокоја...

ни радовања...

ни утехе...

о недостојности вазда моје...