Вечерашња сомотна поља
плавог памука
нећемо глатко обрати
неко је искидао
12 жица на гитари
пуцкетам прстима
жестоко врело
и љутином овом
тек треба да наштимујем
ритам усне хармонике
а као да сам трома
села бих опет
у чашу твог алкохолног бола
као несхваћени тромб
гладећи таласе самотне
чемер је свети овде
гадим се на ово поље
разасутих трзалица
и тражим напрстак
сребрног сјаја
док под ребром десним
носим ритам
удараљки и бубњева
бедом овог модрог чемера
ја ћу се предозирати опет
и певаћу омињену тему
"скоч, бурбон и пиво"
све по једно, редно
док сам дрхтава рука
на твом пијаном зрењу
као плави камен
одбачен
у озарењу раствора...
Нема коментара:
Постави коментар