Doista, ne bih vas uznemiravala nekolicino znatiželjnih (posumnjam da vas zaista ima), koji eto izdvojite možda svoju cenjenu pažnju da čitate nas "poete i pisce" (naivce kao što postoji i u slikarstvu pravac naive, a može da fascinira više nego uzvišeno klasično standardno slikarstvo visokog dometa i Duha... nas marginalce... anonimuse...)... A večeras naslutih u etru da dunuše takvi vetrovi oni naši planinski i zapadni, koji kao da šapuću, koji kao da su poslati od višnjih nebesa da mi dojave kako smo mi ovakvi došli u ovaj svet kao smeće koje treba počistiti metlama zakletih pobornika Svetih Kodeksa Časti, Poštenja, Učtivosti, Ljudskosti koji su tu došli da nas pometu i počiste, jer nečim im naše prisustvo i postojanje ovde kao da zasmeta... Mi mali i neuki... seljaci srpski... proste duše... Oni koji su tu da vam u sanduče posmrtno, kad već nije poštansko - spustile poruku učtive pretnje... Desilo se negde na zemlji plavoj planeti, pre par trenutaka samo... Zaboga miloga, ali desilo se nešto "stravično strašno"... Neko se razglasio putem pretnje, jer profesionalno zanimanje toga kova nije smelo to napsiati ispod teksta koji je pročitao (a tekst je moj), pa da vidimo svi javno, a koji ga je kao čudo šargansko nečim iziritiralo... Neću vam prepričavati šta je pisao, jer sam ja ovlaš pročitala to gradivo koje moje interesovanje ne pleni... Ovih dana družim se sa Cvetajevom i Mandeljštamom... Pitam se zašto bi meni nakon ravno mesec dana od lepršavog osunčanog teksta, kada je i nastao, neko trebao to da učini... Ja pišem podosta dugo, i pre zvanične moje pojave na mreži pre 7 godina, bez namere da ikome učinim ono što meni neko pokušava sve vreme... Moju pesmu objavili su u "Tik-tak" novinama... a neki i ne znaju šta to beše... Još u četvrtom razredu osnovne škole... Tikva sam Mala, ali ne i bez korena... Meni je moja besposlenost (bolje reći nezaposlenost) i moja teška situacija bednog istrajavanja u zemlji Srbiji sasvim dovoljna... Ne treba mi pretnja jednog uzvišeno profesionalnog zanimanja čiji su motivi honorari, sa sijasetom legitimacija i benificija... A koji me optužuje za mnogo štošta, a pročitao je kako kaže taj moj jedan tekst od pre meseca dva... Ja u tu priču ne ulazim... imam pravo kao svaki ljubitelj pisane reči, na svoje pisanje i svoj stav, svoj mali kutak tišine... Ja ne vučem nikoga da me čita... Ali ukoliko on tuži mene, ne znam ko će tužiti onu dvojicu, za ono što su mi krali od mene bedne oni profesionalci, a pogotovu pre godine 4 najdokazljivija krađa mene, od reči do reči, čitav moj događaj kome prisustvovala lično, pa sa lica mesta ispisala jedan trag zapisa, a on profesionalac sa mnogo legitimacija i zvučnog imena, sve potpisa svojim imenom... u mejlu mi samo reče greška, a ja mu napisah da u narednom broju časopisa napiše jedan bedni ugao i kaže da je autor teksta ova gore dole potpisana beda... Nikad to nije učinio... Ja sam ono napisala i opisala kroz svoj doživljaj i prisustvo na licu mesta služeći se sveskom i olovkom, a najviše sluhom i vidom - onako kako sam po osetu sluha svoje duše želela da zabeležim... Beležila meni bitno... Interesantno... Nisam službenik ničiji i ne polažem pokornost nikakvim biroima i uredima... imam tu stvaralačku Iskru u sebi, ma koliko ona bila Mala... I ne ulazim u ono šta bi trebalo raditi po očekivanju drugih šefova... I tamo nikad ne bih otišla... To sam izašla prijatelju u susret, bila vozač i malo pripomogla da se tamo ipak okače te umetničke slike, koje i ne pobudiše baš mnogo interesovanja... a po kodeksima nekim umalo da završe u zaplećku nekom... Ostaje večito jedno - kome smeta moje pisanje i moje slovo... to je najblaže rečeno... I neću da me "uznemirava" niti da mi pravi "stres" takav neko... Sreća postoji blokada... Kao autor svakog svog slova imam pravo na svoju stvaralašku tišinu... U ovoj zemlji "pisac" može biti ko god želi, a to što se jedan profesionalac našao da meni maše svojim kodeksima i svojim legitimacijama što je sasvim nešto treće... Neopravdanosti moralnog čina!!!... I da li želi preko mene sa nekim vama da se razračuna... obračuna... razoruža... Mene se ne tiče... Ja imam svoj put i pravac i gle čuda ko me našao učiti pisanju-disanju... I šta dalje da vam kažem... Demantovao je svaki moj navod... bode mu oči to što nisam navela ime "voditelja"... Sujeta, of course što bi rekli Englezi... ali postoji detalj koji mi takođe neda da prećutim... A kaže on da ne postoji onaj orkestar truba kako sam ja napisala... ja to ne bih mogla izmisliti... Zapisala sam onako kako su oni voditelji izgovarali sa papira i najaviše nama publici taj i takav orkestar... Učio me neko ko je više od mene donosio priče širom Srbije i to sa brdovitih i krvavih terena... I na bubnjevima malih trubača pisalo je tako zar ne???... Eh, Cetajeva zar ne primećujete kako je smešno oko čega se takvi spore-kodeksično bore... I boli ga to što nisam pomenula neke uvažene gospođe, koje nisu svojim prisustvom taj događaj ni udostojile. A bar jedno ime za moju ličnu priču i doživljaj nisu biti, jer mi to prezime u Srbiji ipak budi one asocijacije kad su nas ti i takvi "politikanti" zavlačili i na štednju navlačili... Samo biće da u ovoj zemlji mora imati nekog reda da nas male i obične amatere, najobičnije poštene građane neko zaštiti (a da se ta apsurdna zaštita moj Kafka ne zove zaštitnik građana)... Padoše mi na um radio amateri - sigurno su i oni bili u dilemi pokatkad da ne povrede kodekse kojim bi eto nekao "povredili prava" zvaničnih i zvučnih radio emisara!!!... A ja kao čovek vazda ostadoh nepovređena - kakav ološ!!!... U montiranom sporu osporavanja moga poetičnog, pa i proznog iskaza... Od svih tih nadobudnih spodoba, grčevitih promotera sloboda, sa tako "moćnim" legitimacijama gde ću sad Cvetajeva, ja???... Možda treba da mu kažete da ja živim posve ugroženo i bedno, da jedva imam i za malo nasušne hrane... A ako misli da me tuži, može li bar da mi omogući da me neko gratis dovede na taj visoki sud prava i časti... I ne zamišljam da se ganjam sa jednim ludakom po sudu... I čik da me tuži za ove reči... reči su pesničke posve... umetničke... a umetnost je lucidna zar ne... I eto želići vama da se nađem ovde kao još jedan mali čovek, o vama da napišem - vidite kako je sve dobilo lep epilog, naravno po najnedužniju mene... Treba malo Gospodo, razmisliti pre nego neko krene da zariva nož obračuna u mene... da će krv propištati ako i pomisao baci na mene... To je uzrečica naroda moga kraja... Verbalna pretnja i opasan zločin... ko želi rat imaće ga i to krvav neka zna - tako nas okuražiše ove planine i Drina da vičemo na sav glas... Moje je pravo da zabeležim imena koja čujem i koja želim, jer fokus moga pisanja tačnije moga pričanja ili još tačnije prepričavanja (a nije li greh naratoru priče oduzeti pravo na tok svoje misli) i nisu bila neka tamo zvučna imena (Cvetajeva, Ahmatova, Blok i Mandeljštam - to su imena koja u mojim ušia odjeknu i jeknu od svog pretrpljenog bola), već SUŠTINA, a ona je počesto skrita i nedaje se svima, ma koliko neko bio parčetom hartije označen za vek vekova (čitaj doživotno i do groba, kao tiranin i diktator) tako kako se i izdaje-pokazuje-dokazuje... Čudi me da je ovo eruptivno stanje njihovo čekalo ravno mesec dana... Moj monolog, a svaka priča mi je monolog, je moja lična stvar, a on nije ni pozvan da mi bude čitalac kad je takav zar ne... Da je neki um za šta se izdaje, napisao bi prvo i jedino komentar tamo da svi vidimo zajedno, a ako iole na svetu ima uma i pameti svi bi mu se smejali... Ništa vi ne brinite... Doakaću ja njemu sama na svoj način... Znam čega se plaši i straši, od čega zazire!!!... Postoji sila prirode i Gospod BOG!!!... Sada se odmorite i ja odmaram... Sve najbolje... Ostalo je pred svim ovim nebitno... Vi nemate obavezu nikakvu da me čitate i pratite i dalje... Samo treba da znate da su vas u životu Cvetajeva sa takvim darovima i sposobnostima prilično nasamarili... A sirotinja ruska i srpska je uspela da preživi svakakve dane, a pogotovu optuženičke i teške... I kažite mu ako ga prepoznate da mu se ista profesionalna legitimacija, ma koliko se zalagao i branio ta uzvišena i neprikosnovena prava koja sam ja ugrozila i može biti oduzeta... Nemam više kad da se rasipam na snagu pisanja... Čitanje je moj prilježniji tok... Mislite na svoje zdravlje... Takvi za mene bili su nebitni i iz jedne priče, a tek kad sam videla sve svojim okom, potvrdila sam sumnje koliko neko ipak nevredi, pa neka to budem ja radi mira i balansa u ovoj rovitoj zemlji jajara i pokvarenih jaja... A plus iz ovog večeras... imala sam ja takve, no jesu li mi nešto nauidili Cvetajeva???...
Нема коментара:
Постави коментар