Исписујеш ли
изгубљеним пером голуба
тугу једру и зрелу
у славолуку трзаја
тај победнички марш
којим си без
регуларног циља
и старта
разрушио на комаде праха
све површине
мојих површних погледа
и закуцао даскама честим
да не прође ни дашак ветра
док у овој узаврелој крви
тежим да се стопим
у топлоти зракастог срца
да се надлактим
на бар једно
звездасто јато
што јури по космичком кеју
светлошћу узоране
непрегледне алеје,
а од жмиркаве тишине
пуним кашикама сребра
врчеве вина и меда
сладост вечности
из груди се заче,
а смисао
успаваним осама изуједа
и тек празнином овом
запратићу
нетакнутог одсева склад
као пећински кристал знан...
Нема коментара:
Постави коментар