Окадићу смелости сан
и превечни шапат и план
препознатљивог молитвеног гласа,
па тако торжествено прославити
свако противљење
ваших излизаних забрана,
савести моје вето
и прозрети бес грозничавог "човека"
и дозвати олујни ветар
као сламку спаса
и пустити да ветар место мене
вечерас загрми
пуцњем под копитом
моје људске среће
и чије ли то нечисте савести,
као ехо страшни
и тихо пред иконом Кључ схватања
позлатити своје тишине врата,
а враг ће гаснути
у агонији свога шкргута
као разјарено псето, мој поето
а Сунце Светлости Твоје
Творче и Боже,
дозволи да протутњи
кроз крв и жиле
мог аутентичног доживљаја
и озарења,
да кличем Ти даром новим -
даром срца и преумљења,
Суштино надсуштаствена
јеси ли свету злом и поквареном
дарована
и благослови паперје ово мало
и развејано
Осана и ову завист и подлост
тамничара и стражара,
слепих проматрача,
спали огњем Духа Светог
и Твога праведног гнева,
згроми и сруши
претњу сваког скота
на Твога Божјег роба,
чија савест стоји располућена
на корак до идиота...
Нема коментара:
Постави коментар