недеља, 3. септембар 2017.

ОЗАРЕЊЕ...



Окадићу смелости сан 
и превечни шапат и план
препознатљивог молитвеног гласа, 
па тако торжествено прославити 
свако противљење 
ваших излизаних забрана, 
савести моје вето 
и прозрети бес грозничавог "човека" 
и дозвати олујни ветар 
као сламку спаса 
и пустити да ветар место мене 
вечерас загрми 
пуцњем под копитом 
моје људске среће 
и чије ли то нечисте савести, 
као ехо страшни 
и тихо пред иконом Кључ схватања 
позлатити своје тишине врата, 
а враг ће гаснути 
у агонији свога шкргута 
као разјарено псето, мој поето 
а Сунце Светлости Твоје 
Творче и Боже, 
дозволи да протутњи 
кроз крв и жиле 
мог аутентичног доживљаја 
и озарења, 
да кличем Ти даром новим - 
даром срца и преумљења, 
Суштино надсуштаствена 
јеси ли свету злом и поквареном
дарована 
и благослови паперје ово мало 
и развејано 
Осана и ову завист и подлост
тамничара и стражара, 
слепих проматрача, 
спали огњем Духа Светог 
и Твога праведног гнева, 
згроми и сруши 
претњу сваког скота
на Твога Божјег роба, 
чија савест стоји располућена 
на корак до идиота...

Нема коментара:

Постави коментар