ПОДАНИЦИ СЛУТЊЕ...

Путевима дубина као кроз

надоградњу товарима блата

слушаш како о превари

певају упевани хорови

стојећи пред јамама

наших поништених тужбалица

биће да то јесте реприза

још једног сумрачја

док грабимо јесење

попадало лишће пораза

и тражимо тако 

загубљену иглу сећања

под хектарима пресушеног сена

и однекуд губе се брегови

и даљина као да пропада

у несклопљене чељусти

пљоснатог ништавила

којим се наливамо

и то је управо тамо

где поданици слутње

откивају косе железног бола

лежећи тако

беживотно слеђени

опружени непомично

преко немоћне хрпе камења

а изнад њихових сагетих лобања

тиња беочуг исцеђеног живота

и све се баш уобличава

и као пред некакав

неминовни нацрт слива

у искривљене сливнике

и видно отиче

да згуснуто даље протиче

у раскошни муљ

угрумуљичене зоре...