ЈАСНО К`О
ДАН...
Блаженство смирене радости,
открива ту страшно велику
унутрашњу смислену спознају...
Тек тада бива кристално јасно,
како тешке и туробне мислене
искре, цепају душу и ломе срце...
Тек тада бива нарочито јасно,
како мисли туробне тешке и сиве,
раздиру вишњи мир и радост вишњу...
Тек тада бива потпуно јасно,
како суморне мисли ремете
насушни склад и хармонију нашу...
Но, сада, у блаженству смирене
радости, што ти се откри, гледај
што брже и што пре, док доцкан
није, да их у твом срцу и души
твојој, буде што мање...
Гледај, да их отераш и да их
унутар тебе, не буде никад више...
Гледај, како је све тако јасно к`о дан...
СА
ХОРИЗОНТА...
Са хоризонта до нас допиру
духонадахнута словесна слова,
ношена благопријатним ветром,
опет и опет, свима нама на
благочестиву утеху и духовно
укрепљење, на спасоносно
отрежњење и душевно оснажење...
Против замаскиране лажи и
перфидног зла, љубављу се
хришћанском и истинском,
витешки заоденимо за часну
одбрану светиње живота,
поносно одслужимо и овај
поклоњен мајски дан...
ЗЕМЉА СЕ
ВРЗМА ОКО СУНЦА...
С` дубоким страхопоштовањем,
у потпуној и безусловној тишини,
абажур (шешир на лампи),
тамноцрвене боје, узвикује –
''ах'', док са њега отвореноцрвени
длан, беличастом крпом, уклања
прашину и паучину, слој по слој,
у тој муклој тишини, немо и безгласно...
Благопријатни блесак од црвеног
гвозденог минерала хематита,
бљешти блиставо на самом врху
славолука наше апсолутне победе...
У ословљавању моја тврда глава
благодари БОГУ за све – бодро,
чило, живахно и живо... Благодари
ГОСПОДУ – сналажљиво, окретно, отресито...
Капљице светлости обасјавају
велика почетна слова... Пажљиво
проматрам дубоко у дубину...
Проматрам у далеко... Надахнуће
велелепно и величанствено... Земља
се врзма око Сунца...Уперени погледи
досежу од дна зелене реке, све до
плавичастих небеса горе...
Нема коментара:
Постави коментар