понедељак, 1. октобар 2012.

''ГАРАВИ СОКАК'' 2012...




ЈАСНО К`О ДАН... 


Блаженство смирене радости,
открива ту страшно велику
унутрашњу смислену спознају...

Тек тада бива кристално јасно,
како тешке и туробне мислене
искре, цепају душу и ломе срце...

Тек тада бива нарочито јасно,
како мисли туробне тешке и сиве,
раздиру вишњи мир и радост вишњу...

Тек тада бива потпуно јасно,
како суморне мисли ремете
насушни склад и хармонију нашу...

Но, сада, у блаженству смирене
радости, што ти се откри, гледај
што брже и што пре, док доцкан
није, да их у твом срцу и души
твојој, буде што мање...

Гледај, да их отераш и да их
унутар тебе, не буде никад више...

Гледај, како је све тако јасно к`о дан...







СА ХОРИЗОНТА... 


Са хоризонта до нас допиру
духонадахнута словесна слова,
ношена благопријатним ветром,
опет и опет, свима нама на
благочестиву утеху и духовно
укрепљење, на спасоносно
отрежњење и душевно оснажење...

Против замаскиране лажи и
перфидног зла, љубављу се
хришћанском и истинском,
витешки заоденимо за часну
одбрану светиње живота,
поносно одслужимо и овај
поклоњен мајски дан...


ЗЕМЉА СЕ ВРЗМА ОКО СУНЦА... 


С` дубоким страхопоштовањем,
у потпуној и безусловној тишини,
абажур (шешир на лампи),
тамноцрвене боје, узвикује –
''ах'', док са њега отвореноцрвени
длан, беличастом крпом, уклања
прашину и паучину, слој по слој,
у тој муклој тишини, немо и безгласно...

Благопријатни блесак од црвеног
гвозденог минерала хематита,
бљешти блиставо на самом врху
славолука наше апсолутне победе...
У ословљавању моја тврда глава
благодари БОГУ за све – бодро,
чило, живахно и живо... Благодари
ГОСПОДУ – сналажљиво, окретно, отресито...

Капљице светлости обасјавају
велика почетна слова... Пажљиво
проматрам дубоко у дубину...
Проматрам у далеко... Надахнуће
велелепно и величанствено... Земља
се врзма око Сунца...Уперени погледи
досежу од дна зелене реке, све  до
плавичастих небеса горе...  






Нема коментара:

Постави коментар