Кроз молитвено ћутање побожно, распредам мисли у тишини недељног јутра, док сат на зиду одзвања ритмично тика-така-тик... Заспала хартија на малом сточићу молитвено ћути и чека да окрене нови лист, који ће упити кап по кап тек пристигле водњике... Оловка спљоштена у бакином креденцу између две тегле са слатким од ренданих дуња... У малу икону крај узглавље нетремице зурим и гледам, у молитвеном ћутању побожном... У сунчевој светлости умивам читав дан са мирисом на прву јаку и горку кафу... За бели облак привежем точак и срце, па кренем да у ниску додајем километре нове и нове... Кроз молитвено ћутање побожно...
Нема коментара:
Постави коментар