Месеца новембра, 14-ог дана године Господње
1978. на адресу мога деке Милије и моје баке Цане у село Вишесаву, у Дакиће,
стигла је разгледница са Светог Стефана, а на разгледници иконостас из 19-ог
века манастира Прасквица. На полеђини пише: ''Драга Станимирка, већ дуго
времена нисам добила писмо од вас, па сам се забринула шта је то са вама? Како
су Милан и Мила? Долазе ли? Како сте ти и Милија са здрављем? Нека вам је на
здравље и срећна крсна слава и да Бог да да је дуго година славите у здрављу,
срећи, задовољству и сваком изобиљу. Жели вам Јелена''. Ово написа моја прабака
на пет месеци пред своју блажену кончину, нека јој је у Господу ''вјечнаја
памјат''.
Међу старинама пожутелим проналазим писмо,
мастилом писано са по неким разливеним словима. Неко исписа молитву ''Достојно
јест'' прво на црквенословенском, а потом и на српском, штампаним ћириличним
словима. Још пише: ''Труди се Цано, да ово научиш напамет и читај га куда год
идеш. Још Богородице Дјево и Оче наш. Са тим се моли за сада''. Закључак се
намеће олако сам по себи: то мајка монахиња поуку духовну ћерки у аманет
оставља. На полеђини кратко објашњење стоји: ''Исус Христос се назива реч јер
је донео Божију реч људима на земљу. На старословенском реч се каже СЛОВО. Реч родшчују
значи - Она која је родила''.
На полеђини разгледница на којој је приказана
фреска из манастира Дечана из 16 века Христовог Васкрсења и пише: ''Драгој и
милој мојој сеји Станимирци честита њена сестра Славка Христово васкрсење и
жели да га у духовном расположењу проведеш. Много поздрава. Христос Васкрсе.
Твоја Славка''.
Са ликом храма Светог Николе (данас манастир
Грабовац) код Обреновца стигла је разгледница о Божићу следеће садржине:
''Драга моја децо честитамо вам наступајуће празнике са братским поздравом
Христос се роди. Да их у здрављу и духовном весељу проведете. Ваша у Христу
браћа Хризостом, Јово и ваша мама Јелена''. Хризостом је Јеленин син јеромонах
и игуман грабовачки, један од двојице Јелениних синова јеромонаха, а други син
монах беше по имену Варнава.
Истог изгледа је још једна разгледница,
пристигла из Грабовца 27-ог марта 1971-е године: ''Драга Станимирка, ево већ
дуго времена прође како си била код нас. Нити се јављаш, па ме чуди то. Шта је?
Јесте ли здраво? Како су ти деца Мила и Милан. Молим те пиши ми све опширно.
Како сте? Ако да Бог здравља мислим да ћу доћи у Ужице са Славком''.
Нема коментара:
Постави коментар