На дну реке понорнице, играле су сву крваву ноћ, страшне сенке и титраве ватрене сене... Плашиле су децу...
Птице грабљивице, канџе своје тупе, у жртве заривају одважно и смело...
Дивљи неухватљиви коњи, у трку прелећу преко стрме литице и амбиса...
Бездан и празнина, из којег израста мали снежни цвет...
Важно трагање за смислом, о коме расуђује уснуло племе...
У расутом чопору завијају незасити и зли вуци...
Птице у лету хватају белешке...
Нема коментара:
Постави коментар