Паметан и нормалан човек се вазда здраво поноси, али се никад до облака болесно не узноси... Паметан и нормалан човек треба да има здрав понос, али не и болесну безобзирну супериорност над другим и трећим лицима... Паметноме и нормалноме доста би речено, но охолом никад доста, јер његова болесна и неутољива глад и жеђ, сваким новим даном све је јача и све већа... Паметан и нормалан човек од здравог поноса свакодневно благо нараста и узраста, а надпоносан све више и више, у што већи вртлог вира пада и пропада... Здрав понос к`о здраво семе, да би тако на пролеће здрав принос родио у то најлепше погодно време...
Нема коментара:
Постави коментар