ДЕКИНА ПОСЛЕДЊА ЗИМА...

Декина последња зима 2007-ог лета Господњег... Зима са снегом и мразом... Дека Милија ми прича... Ни он, а ни ја, нисмо знали да је то последња прича кроз коју ми открива живот од проживљених, година ''фали''  па 8 деценија.

Отишао је у војску 1948-е о јесени на Лучиндан. Из војске се вратио 1950-е у зиму пред Ваведење. Службовао је у војсци у разним местима: Тузла, Високо код Сарајева, Бијељина, у Београду 1-ог маја учествовао на Титовој паради 1950-е, затима на копању ауто-пута у лето према југу, и брање грожђа у Вршцу у јесен... Остао ми је дужан испричати многобројне приче из војске: причу из Високог, причу из Бијељине и приче како је јахао коње вране... Један кратак детаљ и причица из војске гласи овако: ''Јурили те ко несретника по војсци. Труба свира, а ти ајде у шуму. То је бедиња била. Кад ударе узбуну у поноћ, пред зору, узмем цокуле у руку, па у строј. Страшно је то било''.

Оженио се са Станимирком рођеном на Лучиндан 1930-е у кући Благојевића.

Оно што сам успела да отргнем од заборава и да веродостојно забележим јесте декин прича о шљиви, казану и печењу ракије... Ракију је волео да пече, изјутра уз кафу једну да попије, али никада да се опије. У бележници запис: ''Трновача шљива је најбоља за ракију''. Декина њива и шљивик звани Јелав има засад од 100 комада шљива трновача, сем по неке рановаче и маџарке. ''Кад добро роди од покупљених шљива може да се испече 30 лампека ракије. Од једног лампека може да се добије 20 до 25 литара меке ракије. Кад би се препекло ових 20-25 литара меке ракије добије се 10 до 12 литара љуте ракије''. Све се ово односи на лампек запремине 80 до 100 литара, који је дека најчешће и користио. Дедина љута била је најбоља ракија у селу...

 

О печењу ракије причао је дека Милија. ''Има се лампек од 80 кила. Кад комина преври, онда се сипа у лампек из каце. Шљива превире у каци 15 до 20 дана. Онда печеш. Ложиш ватру и 'тури' се капак на лампек и наспе се вода. Када испечеш 20 до 30 кила ракије, проспеш комину. Исплачеш лампек и лулу и сипаш другу комину. Опет ложиш ватру и све исто. Прва ракија која се испече јесте шљивовица или мека ракија. Када се испече све из каце и заврши са меком ракијом, опет се испере лампек и препече мека ракија, да би се добила љута. Под лампек можеш да печеш грање какво било''.

           

Отишао је тихо и нечујно, баш онако какав је тежио читавог живота и да буде, тог 21-ог августа 2007-е, када су његови шљивици родили као никада пре, а шљиве опале и одвећ зреле остале да жале за вредним рукама Милије, који их засади и који их вредно, више пут и сам, умеде да покупи и испече...