среда, 3. октобар 2012.

СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ МОЈЕ ПРАБАКЕ…






У руке узимам Свето Јеванђеље (по Матеју, Марку, Луци и Јовану), крстим се и прекрстим у име Оца и Сина и Духа Светога целивам га и говорим молитву цара Давида, молитву Давидову, из катизме 17, из Псалма 118, из стихова 18 и 19: ''Отвори очи моје, и схватићу чудеса Твоја из закона Твога. Дошљак сам ја на земљи, не сакри од мене заповести Твоје''.

У рукама ми Свето Јеванђеље издато у Београду 1970-е године у издању Библијског друштва, а с благословом Патријарха српског Његове Светости Господина Германа. Превод је Вука Стефановића Караџића и према грчком тексту превод што га исправи Комисија Светог архијерејског синода и Библијског друштва. Свето Јеванђеље одштампа Штампарија и књиговезница ''Сава Михић'' из Земуна. Број страна овог малог џепног Четверо Јеванђеља је 511.

У рукама ми Свето Јеванђеље старо 42 лета. На унутрашњој корици запис који много говори, а још више значи. Запис налепљен, али претходно откуцан на писаћој ћириличној машини, црним и црвеним словима, али и потпис фломастером плавим као мастило. Запис који галси:

+НА СВЕТЕ ОЦЕ 1970, ГОД.

Монахињи Јелени

ВЕЗИВАЊЕ ОТАЦА: ЗНАЧИ, следовати путем њиховим. Њихов пут треба да буде ХРИСТОС! Пример малђима: ''ЈА САМ ПУТ; ИСТИНА, И ЖИВОТ''.
ОДРЕШИВАЊЕ: САВЕТ БРАТСТВУ - ДУХОВНОЈ ДЕЦИ: Највеће благо и овога и онога света, то је ова СВЕТА КЊИГА - ЈЕВАНЂЕЉЕ. У Њему је благовест о Царству небеском, опроштај грехова, задобивање ДУХА СВЕТОГА. С МОЛИТВОМ ГА ПРОЧИТАВАЈТЕ, И С ТРУДОМ ПО ЊЕМУ ЖИВИТЕ, И СПАСИЋЕТЕ ДУШЕ СВОЈЕ.
Баш дух. отац:
игуман манастира Раче Хаџи Хризостом

У рукама ми Свето Јеванђеље моје прабаке монахиње Јелене, које она доби на Очеве, на Оце 1970-е године на дар, од свог духовника оца Хаџи Хризостома Пајића Рачанина у манастиру Рача. Гледам, читам и препознајем само њему својствен и само за њега карактеристичан потпис, тај диван краснопис, потпис архимандрита рачанина Хаџи Хризостома.

У рукама ми прабакино Јеванђеље које она остави и које ми преко моје баке Станимирке, Јеленине ћерке, дође у посед и аманет. Остави га нама на Благовести 1979-е године када се Господу представи и небески санак усни.

Још две молитве творим пре читања Светог Јеванђеља.

Прва је: ''Господе, Оче наш небески молим Те да помогнеш да разумем шта желиш да ми кажеш кроз Твоју Свету реч данас и да ми осветлиш Твојим Светим Духом твоје идеје, намере и жеље мени упућене. Благослови, Господе, Твоју реч коју ћу читати и мене кроз њу. Хвала Ти унапред. Амин''.

Друга: ''Господе, уразуми ме, дај ми да схватим шта овде пише''.

И док држим Свето Јеванђеље у руци, опет написах причу о мојој прабаки Јелени Благојевић монахињи рачанки и Јеванђељу што јој са посветом пре 42 године Хаџи Хризостом архимандрит Рачански, њен духовник поклони.

Завршавам читање Светог Јеванђеља по Марку, главе 9, стихова од 1 до 50. завршавам, листове пожутеле склапам, корице целивам, крстим се и уз ''СЛАВА ТЕБИ БОЖЕ НАШ, СЛАВА ТЕБИ'', одлазим на починак, док ме нека нова прича не пробуди.

Нема коментара:

Постави коментар