У руке узимам Свето Јеванђеље (по Матеју,
Марку, Луци и Јовану), крстим се и прекрстим у име Оца и Сина и Духа Светога
целивам га и говорим молитву цара Давида, молитву Давидову, из катизме 17, из
Псалма 118, из стихова 18 и 19: ''Отвори
очи моје, и схватићу чудеса Твоја из закона Твога. Дошљак сам ја на земљи, не
сакри од мене заповести Твоје''.
У рукама ми Свето Јеванђеље издато у Београду
1970-е године у издању Библијског друштва, а с благословом Патријарха српског
Његове Светости Господина Германа. Превод је Вука Стефановића Караџића и према
грчком тексту превод што га исправи Комисија Светог архијерејског синода и
Библијског друштва. Свето Јеванђеље одштампа Штампарија и књиговезница ''Сава
Михић'' из Земуна. Број страна овог малог џепног Четверо Јеванђеља је 511.
У рукама ми Свето Јеванђеље старо 42 лета. На
унутрашњој корици запис који много говори, а још више значи. Запис налепљен,
али претходно откуцан на писаћој ћириличној машини, црним и црвеним словима,
али и потпис фломастером плавим као мастило. Запис који галси:
+НА СВЕТЕ ОЦЕ 1970,
ГОД.
Монахињи Јелени
ВЕЗИВАЊЕ ОТАЦА:
ЗНАЧИ, следовати путем њиховим. Њихов пут треба да буде ХРИСТОС! Пример
малђима: ''ЈА САМ ПУТ; ИСТИНА, И ЖИВОТ''.
ОДРЕШИВАЊЕ: САВЕТ
БРАТСТВУ - ДУХОВНОЈ ДЕЦИ: Највеће благо и овога и онога света, то је ова СВЕТА
КЊИГА - ЈЕВАНЂЕЉЕ. У Њему је благовест о Царству небеском, опроштај грехова,
задобивање ДУХА СВЕТОГА. С МОЛИТВОМ ГА ПРОЧИТАВАЈТЕ, И С ТРУДОМ ПО ЊЕМУ ЖИВИТЕ,
И СПАСИЋЕТЕ ДУШЕ СВОЈЕ.
Баш дух. отац:
игуман манастира
Раче Хаџи Хризостом
У рукама ми Свето Јеванђеље моје прабаке
монахиње Јелене, које она доби на Очеве, на Оце 1970-е године на дар, од свог
духовника оца Хаџи Хризостома Пајића Рачанина у манастиру Рача. Гледам, читам и
препознајем само њему својствен и само за њега карактеристичан потпис, тај
диван краснопис, потпис архимандрита рачанина Хаџи Хризостома.
У рукама ми прабакино Јеванђеље које она
остави и које ми преко моје баке Станимирке, Јеленине ћерке, дође у посед и
аманет. Остави га нама на Благовести 1979-е године када се Господу представи и
небески санак усни.
Још две молитве творим пре читања Светог
Јеванђеља.
Прва је: ''Господе,
Оче наш небески молим Те да помогнеш да разумем шта желиш да ми кажеш кроз
Твоју Свету реч данас и да ми осветлиш Твојим Светим Духом твоје идеје, намере
и жеље мени упућене. Благослови, Господе, Твоју реч коју ћу читати и мене кроз
њу. Хвала Ти унапред. Амин''.
Друга: ''Господе,
уразуми ме, дај ми да схватим шта овде пише''.
И док држим Свето Јеванђеље у руци, опет
написах причу о мојој прабаки Јелени Благојевић монахињи рачанки и Јеванђељу
што јој са посветом пре 42 године Хаџи Хризостом архимандрит Рачански, њен
духовник поклони.
Завршавам читање Светог Јеванђеља по Марку,
главе 9, стихова од 1 до 50. завршавам, листове пожутеле склапам, корице
целивам, крстим се и уз ''СЛАВА ТЕБИ
БОЖЕ НАШ, СЛАВА ТЕБИ'', одлазим на починак, док ме нека нова прича не
пробуди.
Нема коментара:
Постави коментар