Изгледа тако да небеска простирка Живота
покаткад покаже све оно што се потуљено
распростире као плавет кроз дозивање свих
умножених гласова и часова одасвуд по том
кругу као скромним упадањем у реч и у тој
сталности осећања међу Људима усред тих
бродолома као кроз умне сумње што се опет
јасно шире и одасвуд неопажено рефлектују
ту свеопшту невиност склопљеног тренутка
без вида и тачке упоришта где ни разговор
зликовца лукавством окуражи свој посрћући
говор и где реч проструји крупним кораком
даљине као кроз оскудност јасности без свог
обличја и без ситничавих Душа ту где су све
добронамерне године одједном дотерале ове
одсутности у пределе оскудних надања и где
чудне неверице још шапћу о походима мртвих
бескорисности у свом том варљивом слагању
две прекаљене и преклопљене одвећ неме сенке...
Нема коментара:
Постави коментар