МИСТЕРИЈА...

Мистерија снежних дубина
тужном утехом уха и бола
слива пахуље првог снега
те сребрне искре што се у
пригушеној модрини ноћи
сјаје кроз задах хладноће
и тешке измаглице покреће
леденим ветром и трошним
гласом у непознато сутра
од тиркизног одблеска оне
благости угњечених замрзлих
вода у злокобном трену од
вечности што негде мећавом
бескрајност покуша да дочара
оштром свежином убледелих
свечаних непознаности кроз
заковитлана  ћутања у вечито
првом зрнцу прашине што
развејава мање важне речи...