СТРЧАТИ НИЗ СТЕПЕНИЦЕ...

1.

Стрчати низ степенице
без много
нарочитог
смисла
у заостатку
ионако широм
просутих успомена

Кише су на час
стале да
испаравају снагом
својих свитања

А сенке ноћи
играле су
по зидовима
одаја
одвећ суптилно
и замршено као на концу
уснулих малих
корака у сну

2.

Била су то
прегнућа
и сва тргнућа
са музиком
опалих цветова
што се забеласају
као тек изровљене
суштине
без поздрава
и свелог шапата
по стазама
блажене пометње

3.

Тада
као и сада
и онда
оних дана
оних сати
кише су
квасиле земљу
корење
камење
поља
и све је пиштало животом

Дани су промицали
кораком својих вода

Били су ту испражњени громови
помало покуњени
својом заборавношћу
троми
уморни
без снаге
без бола
без полета
са музиком језе
у време чудесно
са кораком место скока
у стању безтежинском

4.

Облаци су јурили
небесима
видљиво бритко
небесима
као цестом
као пистом
као шумом
као ливадом
као пропланком
као туђином

5.

Простор
стиснут
између
три
стране
стрмине
стремио је ка пучини
своје слободе
брањене
преко срушених врхова
и крова
оне старе
окућнице
у нестајању времена

6.

Кораци
одјекују
неким звуком
непомичности
у време киша
а зиму
ветар носи
и хладноћом
додаје
још реч коју
у инат чудима
непокретности у покрету

7.

Одмицало је време
неким својим током
и млеком смо хранили
усахнуле гудуре душе
за још једну песму
и још једно извиждано бреме
сатрвени
од тупости крајолика
као у време беспослених
тренутака и вреве
не журећи напред у празно
са доласком праве зиме
што реже ћутке
дух на полутке 

8.

Хладни су дани
и давне су сенке
силазиле
у неповратност
сваке сцене
у време што тече
и откуцава сате
и своди рачуне
и пребројава строфе
док простор
гута
док простор
све испуњава речима
које су навирале
у време уштапа
и тако се сложио
и простор  и време
у сатима писања
у сатима смишљања