Недовршена мисао је ли
ретка по том бескрајном
хоризонту и реч муком
стврднута и нерадо ту
наквашена тек ситним
капима децембарске
кише у тим размацима,
свих оних безначајних
шетања, ту где су и све
тишине бескрајем њеним
празни листови огуљене
похабане бележнице и
где ничег нема над овом
речном кривуљом ван
нашег простора или
садашњег времена, да
се острви на најситније
делиће људских атома у
недовршеној мисли Човека...
Нема коментара:
Постави коментар