ВРЕМЕ...

1.

Време
меље усољено бреме
за преклопљене мрене
обилазећи своје осе
кроз бескрајне углове збиље
и одблеском кривудаве реке
отиче простор у плаве зене

Снене
су јутарње капи кише
што претходе у вечерње
шапате слутње меке

Време
тек разгорева
титраје сенке у приобаљу реке

Време
промени свој ток
брзином сваке стрепње
то сво
пространство
тишине
кроз недохват
проструји
низ слапове вреле

2.

Пуноћа месечине
жутим сјајем
прочитава простор и време
пуноћа
космичке прашине
распршена ковитла

Нестварне су сцене
свакодневне и бледе
и преиспуњене
разноликом дубином
преко свих
проходности
што корача смело
кроз бескрај
долепршаног сна
пре почетка
пробуђења

3.

Време
покушава
одгонетнути зебње
утицаја
у време уштапа на планете

Космичке висине
искричаве
бистрином светлости
звече

Мистичне су силе
долиле кап своје моћи
у срца
што се мешкоље на спруду

Светли се простор
у бескрају
наших живота и као
да мраз стеже

4.

Време
пристигло
да препокрије
разбарушене гладиоле
у алејама
које ће
непролазно
досадити мирисом свежине
по браздама камених њива
и ливадама прераслих трава

Чије ће то
животе одувати
ветар са Сунца

Пролази
сенка низ пут
и надолази
надолази
месечева муња
лутња и слутња