ПО ВРХОВИМА ТЕК...

По врховима тек
приметно беласање снега
у сивим модринама крајолика

Из јасности призора
сребрне нити искричавог иња

То светлост замиче
за облачност јутра
и земља смрзла
до сржи постојања
закључава скуп мисли
нечујношћу
утишаних потока
низ отицање у речи

Облаци у кретању
замичу, промичу, одмичу

Сенке занесено ничу
кроз одблеске кривудаве иду
пут заруделих шума
преко вода и гора - одасвуда

Нечујност запарложена
у стајању непомичном
тек застане покаткад
као зрак што
се прелама у оку

Досаде
туробних киша секу
поређане фигуре
тупим сечивом на
ситне комаде

Пролази
чађави ваздух
у помешаности
са белом маглом
неоткривеног
смисла

Воде су згуснуте
у својој непомичности
ослабљеног тока
и растачу се
у капљице

Остатак при
заостатку слабе
видљивости јаве

Осећа се слаба
покретљивост
ума и духа
у време клонућа

Слаби су налети ветра

Одлазе речи
у ћутање тишина
у неповратност
низ расипање
у све више празнине