NISU ZNALI DA SMO SEMENKE KOJE IZ KAMENA NIČU...

"BUDI JAKA KADA SI SLABA...BUDI HRABRA KADA SI UPLAŠENA...BUDI SKROMNA KADA SI POBEDONOSNA"..."SASLUŠAJ SVE STRANE I BIĆEŠ PROSVEĆENA... SASLUŠAJ SAMO JEDNU STRANU I BIĆEŠ U MRAKU. Crvenog Puta Ratnici hodaju ovim svetim putem..."..."MOŽE LI ZORA SVAKOG NOVOG DANA DONETI VELIKO OBEĆANJE I UNUTRAŠNJU SNAGU"..."RATNIK SE MORA JEDINO BRINUTI DA NJEGOV DUH NIKAD NE BUDE SLOMLJEN... PUT RATNIKA JE DOŽIVOTAN I NADMOĆ JE ČESTO JEDNOSTAVNO OSTAJANJE NA PUTU"..."ONI SU SE TRUDILI DA NAS POKOPAJU ALI NISU ZNALI DA SMO MI SEMENKE"...

"ŽIVOT JESTE U VEZI SA STVARANJEM-IZGRAĐIVANJEM SVOGA JA"...Unutrašnji život jeste lep i Ja se poigravam sa svakom mišlju koja mi leži na srcu...Ikakav ili nikakav - loš izgovor je loš izgovor...Principi koji nisu primenjivi u stvarnom životu - nisu ni vredni...Sve okolnosti i dešavanja u ovom životu treba prihvatiti samo onako kako je to našem sopstvenom Ja najugodnije i najlakše, a i najlepše...Veran, odan i iskren prijatelj danas je nešto poput nevinosti, a kad se izgubi više se nikad ne vraća...Danas se dobre prilike lako ne nalaze, ali se zato olako nalaze krajnje inspirativne pridike...Hrabrost jeste kada se ne upuštate u prepirku ili prepisku sa onima koji su tu samo da vas nauče šta ono strah beše..."LAKO JE POGREŠITI KADA GOVORITE ISTINU"...Lični razvitak jeste sagledavanje dešavanja na sasvim drugačiji način...Sve izgleda mnogo bolje sve dok se posmatra iz udaljenosti...Svaka veza koja nema inters osuđena je na bezvrednost...Prava moć mišljenja ogleda se isključivo u tome da mislimo samo pozitivno...Posle načinjene greške, apsurdan je svaki pokušaj tobožnjeg ispravljanja iste...Nikad se nemojte upoređivati sa drugima, jer oni svakako više pate od vas... samo to veštije kriju... Sve što se posmatra sa distance može izgledati u našim očima neskromno veliko...Jedno od najvećih ličnih postignuća svakog čoveka jeste onaj momenat njegovog sučeljavanja sa najličnijim krupnim nedostatcima...Moja nanovača je nešto propala... to je neka meka brlja rakija i na miris mi se nije dopala... tako da sam batalila pravljenje nanovače dok ne nabavim pravu ljutu rakiju... i od sada svaku rakiju praviti isključivo na ljutoj prepečenici..."TIŠINA JE JEZIK BOGA, A SVE OSTALO JE SAMO SIROMAŠNI PREVOD"-Rumi...Podrezala sam nokte zbog onog jednog polomljenog i sad pišem brže..."U SVAKOJ AVANTURI IMA RIZIKA"..."GLEDAJTE OSOBU U OČI KADA JOJ SE IZVINJAVATE"...Danas su svetu potrebni oni ljudi koji se ne sećaju ni šta su sinoć večerali...Dolaziće mnogi da "otmu" vašu unutrašnju energiju... takve treba pustiti - neka dođu i pokušaju... no na kraju će ipak karma da presudi...Neljudima ne treba samo oprostiti... takve treba zaboraviti... obrisati... ignorisati..."KADA PRIČAŠ TI SAMO PONAVLJAŠ ONO ŠTO VEĆ ZNAŠ. ALI AKO SLUŠAŠ MOŽDA ĆEŠ NAUČITI NEŠTO NOVO"-Dalaj Lama..."GOVORI ISTINU ČAK I KADA SE TVOJ GLAS TRESE"..."Sve ovde odzvanja muklo, ali se čuje jače i dalje nego u donjem, širem delu grada. Zbog toga svi nastoje da govore tiho, i u kući i na ulici. Tome ih od detinjstva uče"-Ivo Andrić...Tako da sam slomila nogu, ne bih danas saznala šta sve neko može da mi kaže...Sve ono što nas je bilo kad i bilo gde povređivalo, vreme je da se od svega toga i udaljimo... Logičan sled posledica... Slično kao čuvanje od poledica....U svakoj novoj reči pronalazim prizvuk davno prošlih vremena i tek sa disatnce te uvidim koliko je sve apsolutistički skoro i opet isto...Zaključak: Ja sam nesposobno sposoban čovek...Što toliko sumnajm u sve svoje "sposobnosti", ponajviše treba da zahavlim nizu spoljnih današnjih uticaja i podsticaja, da što brže uvdiim gde mi mesto i nije...A što sebi dozvolim da me takvi izbace iz stroja, e tu sam valjda opet sama kriva... ili su u stroju ostali manje vični i ne baš kao ja dični... I šta me je iziritiralo???... Po, ko zna koji put provuče se kako ja nešto nisam uradila kako treba, pa čak toliko da tu neku temu nisam ni pominjala, tj,. kao da sam tupasta toliko da je preskočim ( a da sam tu temu teško iznela i sa mukom u stravičnim uslovima je iznela e to je tačno, ali tada to nikoga nije zanimalo)... No, nisam se u tom zatečenju setila da odškrinem svesku i evidenciju koju vodim za svaki prokleti radni dan - gde lepo piše kad i šta sam pričala... I na moju radost, tom temom sam prošle jeseni i započela... A sad ko kaže (laže) da ja to nisam pominjala - nejmu neka na čast služi... Sve manje imam volje, a i smisla da istrajem u glupostima ovog tipa... Nije ovo slučajno... Davno sam preturila sve preko glave i ne bih više nikad, ama nikad!!!... Brojim dane, a onda će kad se sve završi da mi sunce svane i ja ću ako preživim dušom da danem...Posle današnjeg stresa, a šta sam mogla očekivati... Starhovito stezanje u grlu i naravo bol... Da li ću izdržati još 14 dana... Ne znam... No, odjednom sinula mi fantastična ideja - mora da je lepo naći se na ivici otkaza... Andrić: "Tu se prekida moje čitanje. Neko je pored mene izgovorio jednu reč povišenim galsom. Prenuo sam se. Pitanje je bilo upućeno meni. Trebalo je odgovoriti. Pisma je nestalo. Moj odgovor je bio zbunjen"."Tako nas život, kolebljive i nedosledne, obmanjuje, zanosi i razuverava. Tako nas kopno i more dodaju jedno drugom, i mrve i troše i glačaju, bez cilja i vidljiva smisla"."Tako je godinama snimao beskrajnu reku ljudskog govora, verno i uvek tačno, misleći samo na tu tačnost, a kad bi, isto tako mirno i savesno, izdiktirao svoj stenogram i završio rad, on bi skupio svoje mnogobrojne olovke, oprao ruke, i odlazio za svojim razonodama i navikama"."Smokve suhe i prijesne laži" Lažete, kotilo vam vaše gospodsko, svi koliko vas ima, na svih sedam jezika; i bogu ste i narodu dodijali vašim lažima"."Nikog nije štedeo, ni pred čim se nije zaustavljao: sve je mogao i sve je smeo. I sve je okretao glavačke: ljude, ustanove, mišljenja i reči, čerupao ih i rastvarao, razgolićavao i pokazivao ih onakve kakve ih on vidi, u celoj njihovoj sujeti, nedoslednosti i bezmernoj, neodoljivoj smešnosti"."... i već pođe da slobodno pusti glas i podigne ruku kao ono što je učinio jedan jedini put, pred rajskim vratima; pođe, ali ne može, jer mu se odmah splete jezik i vežu ruke; nadjača prava priroda, i on je opet stari Đuđut koji se svakom sklanja s puta, svemu povlađuje i sve odobrava"."-Kad si cijelog vijeka šutio i na sve klimao glavom sa odobravanjem, nisi baš morao ni pred rajskim vratima da prvi put u životu planeš i da kažeš što misliš. Ali bolje ikad nego nikad. Zbog toga tvoga nastupa iskrenosti, pa ma i kasne i grube, ne samo da nećeš biti kažnjen nego ćemo ti oprostiti muke u čistilištu, koje traju dugo po našim nebeskim kalendarima. Sva će ti kazna biti u tom što ćemo te vratiti na zemlju da proživiš još malo i da za to vrijeme odgovoriš bar jedanput i bar jednom čovejku slobodno, i kažeš istinu u lice, isto tako da za to vrijeme ne daš nikome da se otresa na tebe i da te gazi kako hoće, nego da se braniš kao što se svako živo stvorenje brani. Čim to uradiš makar jedanput, oslobodićemo te i pozvati ovamo, u rajsko veselje dovijeka"."Sad mi kažeš da nije valjalo što sam bio onakav kakav sam.! A što to ne kažu čovjeku u djetinjstvu ili bar kad odraste, nego ga, naprotiv, hvale što je ponizan i strpljiv i u se uvučen, što trpi uvrede i ne buni se ni onda kad je očigledno u pravu"."Vidi on i inače mnoge stvari i nepravedne i ružne oko sebe, ali kad treba da kaže šta misli, njemu se zaveže jezik i stegnu vilice pa ne umije riječi da progovori, samo glavom klima i sve odobrava, iako ne misli tako, a u sebi se pojede što ne može da kaže ono što vidi i što misli".......Najbolje vide oni koji žmure..."SVAKO ZATVORENO OKO NE ZNAČI DA SPAVA I SVAKO OTVORENO OKO NE ZNAČI I DA VIDI"..."Najviša forma mudrosti je LJUBAZNOST"...

TI NE GUBIŠ I TI LJUBIŠ ili seizmička kretanja i pomeranja...

"Ti uopšte ne gubiš kada se boriš za ono u šta veruješ. Ti gubiš kada podbaciš u borbi za ono do čega ti je stalo"-Muhamed Ali...

Upornost nije stvar pameti... zapamti... Eto meni ne bi bilo teško svaki dan da kuvam i pravim kolače u dobrotvorne svrhe... samo da mi neko donira materijal za mešenje... i tako ja bi besplatno kuvala, a neko bi mogao da odnese gladnima... i ne bi mi bilo nikad dosadno... ispuni bi dan humanitarnim radom... jednom sam kuvala negde u više navrata i prala suđe i to sve od srca gratis...Pre nekog vremena otkrila sam moju meni slavsku nikoljdansku listu koju sam zalepila selotejpom na viseći deo žute kuhinje... i sa nje sam izbacila salatu od šargarepe koju sam neki dan napravila i isprobala i koja je fantastično ljuta, pa sam ubacila novo slano posno predjelo neljuto - ajvar štanglice... eto to su jedine izmene... ostalog se sa menija držim doslovno i poslovno... no ako dođe do nekim seizmičkih pokretanja u mojoj kosmičkoj kuhinji - reći ću na vreme... sve u svemu hrane neće faliti na slavskoj trpezi i biće uvek nešto novo... ovoga puta dosta noviteta... jer ja uvek nešto novo volim da zbućkam...Baklava je izvrsna - moradoh da probam... neću više natapati sirupom od onoga što piše i što je pisalo, jer bi bilo preslatko... ovako je taman dovoljno slatko...BAKLAVA BEZ KORA - gotova... lepšeg mirisa još nisam osetila, a sutra kad probam sigurno ću reći - ni lepšeg ukusa nisam probala... pečeno u plehu dimenzija 24 puta 23...BAKLAVA... ispečena... kad se prohladi preliću je šerbetom...Domaćice manje zbori, da ti kolač ne zagori...BAKLAVA... Samo da se ispeče... ohladi i prelije sirupom..."Miroljube" ako želiš da znaš... znaj... ne sviđaš mi se..."ODVOJITE VREME ZA RAZMIŠLJANJE"..."KADA JE POVERENJE POLOMLJENO, IZVINI NE ZNAČI NIŠTA"...Sinoć sam završila sa mitologijom Indije i Tibeta... večeras nastavljam iščitavanjem i šetnju svetom mitologije istočne Azije... sad ću se preseliti u Kinu i Japan... i verujem da ću i ovde prepoznati mnoštvo interesantnih stvari...Naša pokretljivost nije srazmerna onom protoku živih voda... Bistrine su nam zamućene... Reči su nam prebijene na pola... I prostota nema zrno svoje jasnosti, a ni dobrote... Iščilela jednostavnost... A vode teku u besciljnosti svoga kružnog toka... Ništavilo besmislenih suština... Prazna beskonačnost... I svirepa tačnost...Kroz sveopšte prisustvo beznadežnosti ljudske, samo potvrđujemo davno izrečene istine, koje ni milioni svetlosnih godina nisu mogli udaljiti ili sakriti od nas... Sve više prepoznatljivost istih vodilja istrči pre svanuća... I oko je živahnije u dalekovidosti svih naših kratkovidosti... Srodnost ovih i onih dana, tek kao da jeste istinom poraznom zapečaćena...O povečerju sređujem današnja slova... Malo je vedrine... Sivilo iz svake kapi magle bez predaha svoju melanholiju šalje... Listam opalo lišće koje na prolaznost miriše... I drveće nekako tromo drži svoje oguljene grane... Nebesa se više ne plave... I senke su posve zakržlajlo male... Dremež... Davež... I umor se odmeće u hajduke...U zaostatku poraza nije ostalo odveć primetnog smisla u porastu... To kržljave misli kruže... Pljuju... Čudan se pejzaž otvara pred okom posmatrača... Kiša nadjačava... Gromovi miruju... Senke igraju... Kao da smo ukleli trenutak onaj od večnosti... Na pretek imamo plavih daljina... Nedogled kroz pogled... Sirovi su zaboravi... Sirova su sećanja...Po urvinama sivila izrasta neka reka sipljivih slova... Kroz prazno prerasta u punoću mesečevog sjaja... Negde po obroncima sećanja tek prikačeno jato omanjih ptica... I zavija staza prema rečnoj dolini... Uvire prostor u vreme i vreme u prostor... Umor sliva se kao kiša... Probojnost smisla nad sve prostranijim besmislom..Varijacije na temu jedne svakodnevnice ili prolećne ravnodnevnice... I kad su umorom smrvljene dnevnice... Nepomičnost trenutka u nemoći svog još nepomičnijeg šapata nemosti... I ćutanje koje zakriljuje prolet misli nad vodom jezera... Da li su to i dalje složene probuđene složenice, odvojile za korak preko prostora... Vreme kiša...Tišina ispisuje reči.. To mnoštvo živućih impulsa u dubinama ljudskih duša... Tu gde se nadopunjuju nove ideje vodilje... Tu gde šapatom vetrova nečujnosti zabruje nevidljivi konci neponovljive retkosti sluha... Tu gde stvaranje ispretura i ono nepomično kamenje... Tu gde ništavnost postaje prostranstvo prosutog trenutka...Oblačnost kao da pritiska tačke prirodnog impulsa, sve u sprečenosti da nagomila svoje reči, tu gde su svele biljke i tu gde još ništavilo niče, bez osvrtanja na reči muzike u nigdini i plavoj daljini...Naviknutost na tišinu i ćutanje daleko, bez premca, kad više nema ni zvuka da tišinu štreca... Kiše su stale još tiše nego što su i započele jutarnji ples... To kao da uvezanost toka preliva priobalje reke...U poravnjanju svih sivih odblesaka, nedostajalo je onih neupisanih strofa u redovima zgužvane hartije, tu gde su razmišljanja preoblikovana u nove partije, u slavu i čast davnih otkucaja prošlog zaboravljenog slepog trenutka i jednog neobičnog kamenog oblutka ukraj puta...Reči su u kapima ispadane kiše zvečale... Vreme je odmicalo sporo i polagano, hvatajući pogledom vrhove brda... Magla je narastala... Pejzaž je brzo iščileo... Oblačnost je bila u niskom porastu... Kiše su bile nečujne i slabo vidljive... Tako se snebivalo od jutra do večeri...Postoji nemoć reči, kad je nemoguće opisati, kao što je nemoguće i dopisati, nesrazmernost prirodnih pojava, proslava, nakon izlivenih decembarskih kiša, u okršaju smisla i besmisla, u vreme hladnog istrajavanja, jesenjeg isparavanja, sa gazištem u kaljavosti baruština, i malčice aljkave škripe kočnica, tu gde svaka nova reč trusi u daljinama plavim pljušti, preoranim drumovima, za neprohodnost ili prohodnost, za prirodnost, svelog lišća koje polagano truli...Malo tamo...Malo vamo...Svuda po malo...Družeći se sa pticama i najobičniji čovek procvrkuće...I mnogo volim kad u najobičnijem dokonom pokušaju, razotkrijem najbolji trenutno raspoloživi deo sebe... E onda počinje najveća raspoloživa sreća na kub i na kvadrat...I tako, mic po mic, konačno nađoh svoju vlastitu pesničku top formu...

Zima, zima, e pa šta je... 

Ako je zima, nije lav... 

Zima, zima, pa neka je... 

Ne boji se ko je na twitter-u sad...

ESENCIJALNI ZAČINI...

Najlakše je nekoga okriviti, nego pohvaliti...U mom srcu uvek ima mesta za još jedno novo razočaranje...Ako sam sama iskusila svu bol ovoga sveta, valjda ću i sama iskusiti i zadovolljstvo ovoga sveta...Suživost u zajedništvu podrazumeva opstanak i bitisanje među mnoštvom tuđih i svojih mana... a to j jako teško i nepodnošljivo svakom samotnjaku...Kad jednog čoveka uhvatite u laži, budite ubeđeni da to nije njegova prva laž...Pohlepa i zavist mrcvare životnu snagu...Posle kiše dolazi sneg...Savest je kočnica svih naših nepromišljenih postupaka... pa tako ko ima iole savesti, zna kako treba da se usmeri i usredsredi...Skromnost ismevaju... aroganciju veličaju...Bol, patnja i razočaranje jesu esencijalni začini naših života...U malim svakodnevnim gotovo beznačajnim stvarima ogleda se naše pomaganje drugome...Kao što ne nastavljamo tuđe rečenice koje su završene znakom interpunkcije... isto tako te ljude ne ometamo dok nešto govore...Ja nisam od onih koji sa 40 žele da urade sve ono što nisu uradili sa 30 godina....Ja sam neizmerno srećna, ali samo zato što sam Ja tako odlučila...Ukoliko vam ruke drhte ne prinosite ustima prepunu čašu...Ja sam izabrallla da u ovom životu budem nemi posmatrač, a ne da učestvujem na neki od načina u njemu...Onaj ko posumnja u naše reči, posumnjaće i u naša dela...Pobedili ste starog protivnika, samo onda kada mu ne dozvolite novu priliku da započne sa vama svađu...Naš ovozemaljski život bi trebao da se iščitava u stvaranja biti, a nikako u kopiranju...Postoje svega 3 najbitnije stvari u ovozemaljskom životu:

1. radost

2. pomaganje drugom

3. poštenje

Mi kao ljudi ne znamo baš u svakoj prilici ili neprilici mnogo toga reći... no dakako mi kao ljudi bi trebali da nikad ne izgovorimo nešto što se može okarakterisati kao suvišak srca i svake izlazeće reči...

"ŠTO DUŽE ŽIVITE, VIŠE VIDITE...ŠTO VIŠE VIDITE, VIŠE ZNATE"..."NEUSPEH JE MANJI ZLOČIN OD NEAMBICIOZNOSTI"...Džaba me sabotiraju sad kad sam ih razotkrila..."NEMOJTE NIKOGA POVREDITI"..."SVAKA OSOBA MORA IZAĆI IZ SOPSTVENE RUPE"..."PRONAĐITE SE U SADAŠNJOSTI"...Nisam zaboravila - posle ručka pravim palačinke...Ovaj naš život ovde i sada ne bi trebalo svesti samo na puko ostavljanje utisaka, već neizbrisivih otisaka...Umorna sam kao prebijeno pseto...Pošto je tanka linija između prijatelja i neprijatelja... Ja sam odlučila... Ne treba mi ni jedan ni drugi..."NEPRIJATELJ ĆE SE SLOŽITI SA VAMA, A PRIJATELJ ĆE SE SVAĐATI" - došapnu mi mudra Sova...Sreća jeste kad čovek radi samo po svome...Nemogućim stvarima ne treba se rugati...I radost i tuga izviru sa istog izvora...Jedini način da ostanete nepromenjeni jeste da živite po starim obrascima...Što više nečemu težimo, sve manje postižemo...Ja ne znam da volim... i biće da sam sada izgovorila vrhunsku mudrost ili glupost - svejedno... A i da znam - neću...Ljude mogu promeniti i stvari koje se nisu dogodile...Veoma često se treba lišiti većine osnovnih životnih potreba u ovom ispraznom životu...Ja sam što jesam... Ja sam ko jesam...i tebi ne moram da se sviđam...Ako me ne poštuješ, mora da me mrziš potajno...Nad opustelim horizontom prava linija koju ocrtava odblesak mesečine... Mirno je jezero... Mirno je more... Mirne su vode... Tuda ne proleću ni ptice... Linija ćuti... Tišina se nad njom rasprostire... I tu i dašak vetra stojički ćuti... Zaleđenost jedne tišine... Zaleđenost trenutka... Samo sjaj mesečine pulsira nad linijom života... To je samo retko viđena lepota... Prizor koji tišinom raseca vreme... Tamo je svejedno da li smrkava ili sviće... Linija je nepomičnom lepotom zarobljena i mesečinom zdrobljena do nepomičnosti... Ipak tu još jedino reč uspeva da se oljušti o hridi prave linije života...U kamenu zatičem onu silinu i snagu kojom i reč gruva omamljena mesečevim sjajem... Čudni su uticaji oseke i plime... Neke prozore zatamljene kao da nema više ko da izbriše... U svakom prozoru mesečeva senka titra... To mesečev odblesak negde u nekom srcu igra... Srećom svetle su nam noći i to nam je od velike pomoći, ali i moći... Mesečina se ničim ne može ugroziti... Čudne su te skrivene suštine mesečevog jezgra... U tom blještavom mesečevom magnetu, ipak nečeg doista kao da ima... No, koliko je snažno ili važno...Samo na čas zbuniti ili uzjoguniti suštinu besmisla sa snebivajućim smeškom nije doista teško... Pred okršajem sudbine zle, mirisali smo trag svoje poražene iznemoglosti... Opasnosti smo pljunuli u lice... I prepoznali smo sopstvene ubice... I pesma nam se sada vijori, dok se od nas polagano udaljuju nasrtljivi kamioni... Pa, tako podsmešljivo kruženje u krug zarad prapočetka ispočetka... Ne, to mesečeve energije odvlače pažnju u nedogled neponovljivog trenutka...Sve malopređašnje varnice, zameniću samo na čas za novonastale varke iskričave zna se... Istine su nešto nalik na varke male... I sloboda stiha mora da počiva bar na dve tri varke... I nebom su letele umorne čavke... I vedrina i sudbina - sve su nam to najlepše varke... I rodbina i sloboda... Istina je da varka neka oko mesečevog žutog oreola titra... Ko to ustvari varkama se igra... I veličina vekova slavnih ništa drugo do varka... Zidamo najvišu kulu ne od karata, već od varke i pesme čavke... Neka su nam proste i lake sve naše varke, a i čavke...Mesečina je podgrejala sve naše reke bisernim sjajem svojih zraka... I noć stihove piše... Hartiju ne zatvara... Čudesan prostor i vreme... Reči su ničije nicale iz ničega u ništa o nikome... I kiše nisu stale iako biše posve male... To prostor i vreme konačno nađe kljč za razumevanje nesmotreno postavljenih zagonetki i zamki u vrletima krša...Koračati u inat neprohodnosti kao kroz neopevanost još nesročenog stiha... Čudna jeste to prošlost bez snage da uskovitla podzemne struje i vode... Laž u pobedonosnoj prevagi na tasu vage života odnosi prevagu... Zamišljenost jednog potonuća tako izmigolji na površinu jezera... Još nas do nekih stupnjeva ozari suština svetoplotnog jezgra... Tu gde je reč još jedino retka i sveta... Prosvetljenje... Ozarenje... I odlazak u neprikosnovene tišine i ćutanje... Tek da se rasvetli prostor i vreme od svake osvetničke senke...Neshvatljivost požrtvovanja zaslepljuje lepotu mesečevog sjaja... Istine lepljive kao da su sve manje prihvatljive... Makar da su neuhvatljive... Dobro jeste sve dok su prepoznatljive... Prkose u inat svemu... To reči laskave uleću kao leptirica u letu... Kruženjem uzbuniti nezbunjene... I tako velelepni pokret krila u stih ovekovečiti... Za život nezaboravnosti i lepotu trenutka... U inat svemu...Prečicom kotrlajmo poluistine kao zamenu za istine... Biće da su to samo mrve mesečevog odbleska unutar avlija bez čuvara... Neminovnost izrovanog puta... Iz te širine treba prepoznati podmukle divljine... Istine kotrljamo niz drumove kaljave... To neka neopisiva umornost nadrasta sivilo dana, koje dobismo mešanjem crnih i belih boja...Mesec nad čestarom, obasipa tanano senke u mrtvilu polusna, napredak u prazno, sve do ruba poznanja kroz polusumrak sna, gde promaja pristiže za stranice, te sve prirodne slepe stanice, napretka u prazno.....Reč ima Nobelovac: "Lepota odlazi i gubi se lako. Ništa u životu nije stalno, a to - manje od svega. Lepota čili. To i ne može da traje. Otišla je lepota"."Jer svak hoće da živi nadoknađujući izgubljeno ili stičući novo, da živi svojim životom, na svoj način i na prostoru na kome se zatekao, pa makar taj prostor ne bio širi od podlanice, između dve vojske u prolazu"."Pa ipak, život ne stoji na mestu, kao što se to čini nemoćnim ljudima, i ničija sila i moć nije tako jaka i trajna kao što izgleda onima koji hoće ili moraju da je trpe"........I kad se čovek osvrne u nazad, bar za malo, shvati da nije trebalo sebe od samoga sebe toliko otuđiti i prilično unakaziti svom tom presurovom religioznošću (da ne kažem debelo usađenom pobožnošću)... Što bi većina velikih pisaca samo kratko rekla: trebalo je naprosto sebi i sebe radi živeti... Samo živeti...''Живот је прича, коју идиот прича, пуна крика и беса, а не значи ништа''...

NENADMAŠAN GUBITNIK...

Bez velikih ideja život gubi smisao, a čovek pravac...Niti žudim, niti zavidim, a niti grabim...Ukoliko vam je dosadno - izmislite nešto ili napišite vešto...I za najobičniju vrstu oklevanja treba imati valjan razlog...Gubimo samo ono što imamo... tako da ono što nemamo nikad i nigde i ne gubimo...U nedostatku energije i duha, čovek pada i pred najmanjom preprekom ovozemaljskog života...Ono što čovek izgubi u pošlom životu ne nadoknadi ni u budućem...To što neki ljudi nisu priznati, ne znači da ne postoje...Ponekad premašim, ne smem da izustim - nadmašim, sva svoja mala bedna očekivanja...Ono što se sa teškoćom opisuje, svugde se olako daje prepoznati...Pri nošenju tereta ne bi smelo biti nikakve radosti...Prvi siguran korak napred započinje spaljivanjem starog puta koji ostavljamo iza sebe...Onaj ko nema volje za neprekidnim pobeđivanjem, osuđen je na večiti poraz...Njih su učili, a nas opet nisu, da pokatkad treba uraditi nešto i onako kako ne bi trebalo...Svaki dan isijava upravo samo zato da bi raskinuli sa prošlošću koja nas sputava...Smelost jednog čoveka ne ogleda se u pokušaju, koliko u razumljivosti..."POSTANITE ZAMIŠLJENA OSOBA"...Započinjem opet nesavršenom mišlju, ovo savršeno sadašnje vreme, pa tako od prolaznosti vremena grabim neočekivani nalet reči, bez gledanja u ljubaznost jedne nemogućnosti u koju me i večeras instinkti dovode, pa kao da opet sam razgovetno ozbiljna večeras prema onih nekoliko kapi moga zagledanog vlastitog Ja u nedostatku začudnosti pred eksplozijom vulkana...Sačuvaću moje Ja, ne tako što ću opet isto početi miljama daleko, već tako što ću se zatvoriti u sebe..."ZAKUNITE SE DA ĆETE GOVORITI ČISTO I SA LJUBAVLJU"...MY SELF: "VOLIM TE I PRIHVATAM TO ŠTO JESI"..."PRIJATELJSTVO SE SASTOJI OD DAVANJA"..."AKO NE POKAŽETE POŠTOVANJE PREMA DRUGOM ČOVEKU, NE MOŽETE BITI USPEŠAN VOĐA"...Smišljam šta ću sutra da bućkam... i tako sutra posle ručka, zavrćem rukave i pravim posne palačinke sa kiselom vodom...Moje kiflice se peku...SLAVSKE POSNE KIFLICE sa kiselom vodom... novi recept... pre pečenja premazati ih posnim majonezom... ja sam uvela i novinu - posula sam ih susamom... Prijatno..."STARI PUTEVI NE OTVARAJU NOVA VRATA"..."ŽENA JE NEZAUSTAVLJIVA NAKON ŠTO SHVATI DA ZASLUŽUJE BOLJE"...Nepostojanje ništavila pokatkad sklizne u prolaznost i zaborav... Kretanje po ustaljenom dinamizmu u stanju horizontale, kad i reč odškrine pučinu nerazgovetnosti i vetrove u rečima pesme... Čija to jedra skamenjeno ćute i gde se denuše one tri senke u porazu nemogućnosti jedne... Jaki su redovi sve manje mudrošću razgovetni... To kao da pamćenje iskače iz šina razbuđene lajavosti svoje... Kosmosom trepće gust oblak prašine nad ništavilom prepolovljenog trenutka...Kad se čovek nađe u punoći svog sopstvenog stvaralaštva, obično podudarno sa prvim danom uštapa, ne može a da ne ispadne maher, pa da napiše ili sroči najmanje dve pesme i to velike, moglo bi se reći... I treće pesme ima, ali neka ostane za malo veliko sutra... I tako maher jeste onaj ko napiše bar jednu pesmu, ali ko napiše najmanje dve pesme u istom danu - e, on je Car.........Andrić: "Jer, o najvećim i najtežim stvarima svoga života niko ne voli da govori. Tek kad je prošlo nekoliko godina i kad je u sebi prebolela svoje teško iskustvo, Aska je po svojoj zamisli postavila čuveni balet, koji su kritičari i publika nazvali "Igra sa smrću", a koji je Aska uvek nazivala "Igra za život""."Mi i ne znamo koliko snage i kakve sve mogućnosti krije u sebi svako živo stvorenje. I ne slutimo šta sve umemo. Budemo i prođemo, a ne saznamo šta smo sve mogli biti i učiniti. To se otkriva samo u velikim i izuzetnim trenucima kao što su ovi...""...izvlačila neočekivanu snagu i neverovatnu veštinu i raznolikost pokreta. Znala je samo jedno: da živi i da će živeti dok igra, i što bolje igra. I igrala je. To nije više bila igra, nego čudo"."Znanje izneverilo, škola ne ume ništa više da joj kaže, a valja živeti i, da bi se živelo, - igrati"."To joj je dalo i snage za pokret, ali to nije bio pokret odbrane, jer za njega nije bila sposobna. Poslednji pokret mogao je biti samo - igra"."A igra je najplemenitija od svih veština, jedina kod koje se služimo isključivo svojim rođenim telom"."Umetnost je...nesiguran poziv koji nit hrani nit brani onog ko mu se oda. Put umetnosti uopšte je neizvestan, varljiv i težak, a igra je ponajteža i najvarljivija od svih umetnosti, čak ozloglašena i opasna stvar. Tim putem nije pošla nijedna ovčica iz dobre kuće. I sve tako".......Da je neke logike i pravde u ovoj propaloj zemlji - plate je trebalo umanjiti samo onima koji imaju primanja preko 50 000 dinara... itd...Oporavljeni sati kroz razmicanje koraka kroz odblesak dnevnog svetla poniru nad strminom svake površnosti i tako samo na čas odjek svoga eha prepoznaju u sećanjima zamagljenih melodija stvarnosti gde i reč ko zamotuljak tek neprimetno razbudi i najtvrđi kamen ćutanjem svoje senke...Da li to kosmička šapa prepokriva nesagledna prostranstva i time neslućeno brani beskonačni prostor i nečujnost vremena od prolaznosti čovekovog tromog prisećanja... Kosmos da to nije ona livada vešto izbrazdana što niz bilione sazvučja vešto prede pričanje... Možda je kosmos hrpa dobro sređenih prozračnih papira... Kosmos gde se kreće i sreće - energija... To šta Kosmos nije opisuje i sve ono šta Kosmos jeste...I nije "čudo" što sneg danas pade, ja dobila prvu četvrtinu plate...

NAJLIČNIJA SABOTAŽA...

Skoro svako zaslužuje pravo na pohvalu, ali se svako ne pohvaljuje...Dobrota nije stvar, pa stoga neka ne čudi što upravo dobrotu ponajteže spoznajemo u životu...Ne opraštaju samo oni koji misle da nikad i ništa nikome nisu nažao učinili... pa tako oprostiće samo oni koji bi poželeli da se i njima samima oprosti...Da bi više uživali, morate manje znati...Jednostavnost dobijenih odgovara na neke zapitanosti i upitanosti pred izazovima života, ljudi su stekli kaleći se kroz svaku teškoću i patnju...U današnjem svetu sve se svelo na naporan rad, i neka ne čudi što se zaboravilo na ono čovečno i vredno što prevazilazi svaku ispisanu cenu...Ako u drugom ljudskom biću ne možete da prepoznate zrnce iskonske dobrote, nemojte mu ni prilaziti...Ljudi su izgubili smisao za zdrav humor, ali su usavršili do perfekcije smisao za osuđivanje drugih i drugačijih..."Ako želiš da letiš moraš otpustiti sve što te držalo i vuklo nadole"..."Stop ličnoj sabotaži"...Previše razmišljanja o budućim događajima može upropastiti samo jedno - sadašnji trenutak... mislim da je slično i sa previše razmišljanja o prošlim događajima..."NEKA VAM MISLI BUDU NEVINE I PRAVEDNE"... uz sutrašnji praznik Sv Nikole..."SVET ĆE BITI BOLJE MESTO AKO BRINEMO O NEKOME ILI NEČEMU"..."POSLE NEKOG VREMENA, ISTORIJA SUDI O SVIM STVARIMA"..."NIKO NIJE ROĐEN DA MRZI", no ipak vazda ima onih koji mrze...Na zemlji Planeti trenutno je proradilo čak 5 vulkanskih kratera, zar to nije neko čudesno znamenije...Ono što moji neprijatelji i dušmani nisu nikad uspeli, a to jeste da me totalno ubedače... kao što se iz priloženog da videti - otimam se njihovoj "kontroli"...Moj povratak u spoljašnji svet trajao je kratko... ipak sam ja tip unutrašnjih stanja... tako da spoljašnjem svetu ne dugujem više čak ni najobičnije hvala...Sve što imam i sve što volim nalazi se u ovih mojih kosmičkih 100 kvadrata... i ništa izvan toga mi ne treba...Da Ja zaslužujem najbolje, pa mi život podari i vrati najgore..."ZAMISLITE DA SU SVI PROSVETLJENI"..."NAPORAN RAD INSPIRIŠE KREATIVNOST"..."ONAJ KOJI GLEDA BISTRIM OČIMA"..."SAVRŠENSTVO MUDROSTI"...Priroda se pobunila... a možda priroda samo radi svojim nesmetanim tokom... Etna je i dalje aktivna i ta njena aktivnost je malo više pojačana nego što se naviklo, pa tako njene eksplozije imamo izjutra i tamo uvče... još neki krateri su se probudili širom sveta, kao u Indoneziji... jedan se primirio u Nikaragvi... no na indijskom grebenu registrovan je jako razoran zemljotres... šta li nam to priroda poručuje... da li smo nečim povredili Majku Planetu???... Kao i uvek vreme da zaplovimo kroz Andrića Ive svet: "Samo plivati! Isplivati iz hladne vode i okrenuti leđa svemu, i maštanjima o onom što je bilo, i čega nema, i što bi trebalo da bude, i ovoj obali i ovom životu. Plivati i isplivati!"."Znati istinu i pričati istinu, a istina je da na ovoj zemlji ima mnogo lepih stvari, ali u drugoga, a da su on i njegovi bogati samo željama i brigama. Istina je da i njemu utroba gori za lepotom; a ta je lepota vidljiva (i kolima se vozi!), ali nedostižna i nezadržljiva; ne da se uhvatiti, ne može se ukrasti, nema se za šta kupiti, niti se može od ljudi oteti ni od boga izmoliti; kao priviđenje je, nestvarno i kratkoveko, a draže od svega što je živo, stvarno i nadohvat ruke"."Uhvatio je malo daha. Javio se zračak svesti. To je dakle! Tako odgovaraju oni s druge strane, nadmoćno, neočekivano, nemilosrdno, ne ciglama i povicima nego nepoznatim moćnim oružjem koje samo oni imaju i koje bije nadaleko i strahovito"."Ali onda preovlada ona slaba, troma i sebična polovina moga duha, i ja mu, sa izrazom dubokog saučešća i velike skromnosti, odgovorih:

- Ne, ne razumem. Zaista ne razumem."."Taj čovek skromnog izgleda i blage reči govori mi je sa neobičnom iskrenošću i potpunom neposrednošću o sebi i svom najintimnijem životu, a to su osobine koje ja neobično cenim i kojima nepoznat čovek može lako da me zadobije i priveže za sebe. Dodijali su, naime, i meni kao, verujem i vama suviše oprezni i lukavi, mudrice i formalisti ljudi u ovom životu. Ovaj to zaista nije bio"........Ipak, treba se povratiti u svet književnosti i zaboraviti sve svakodnevnice...Oni koji vole da proglašavaju epidemije, trebali bi da znaju da je jedna od najstrašnijh epidemija u istoriji ljudskog roda - epidemija gladi... No, kakav nam je urozan standard ni to nas neće zaobići...Ja jedino nisam preležala zauške..I naravno narod treba dobro zaplašiti epidemijom, da bi se lakše navikao na ovo oporezivanje od 10%... Na svu sreću, Ja sam davno davno još tamo negde u 4 osnovne preležala male sitne ospice... No, svako može očas posla dobiti ospice, a ponajviše kad mu dirnu u ionako nikakvu platu...I naravno kao i svake divne zime i ove evo samo što nisu smislili koktel nekog novog gripa... Samo kako li ga manipulatorski izvrsno nazvati... Možda bi moglo ćureći... biće opet pileći... Pored svih namerno ili slučajno montiranih epidemija, samo jedna jeste doista stvarana i prava - a to je upravo epidemija ljudske gluposti, tuposti, nevaspitanja, itd...Možda je neko nekad mislio da ne postoje gori od Miloševića, e pa kao što vidite postoje gori i to mnogo gori... Pa ih opet glasajte... naprednjaštvo pod velom prethodno propalih... I naravno juče donesem vrlo mudru odluku i ne zapalim ni jednu cigaretu, kad malo čas ja opet moradoh duvanskom dimu da se vratim...Srpska sirotinja sve može i kad je deru do kože...Od danas država nama rebnu 10%, pa tako i Ja dođoh na odličnu Ideju... Malo je 10%, no Ja sebe podrezah za još 10%, pa ću tako sada na gomilu da slažem tih dodatnih 10% dok god i sve ovo traje, pa da onda na kraju jednog lepog dana (već za 10 meseci) pogledam na kamari kako se prilično lepa suma nakupila - neverovatnih 50 000 dinara... I možda ću tada konačno imati za neko ozbiljnije putovanje ili lap-top... Itd... Ko je umeo bez dinara, umeće i sa ovim umanjenjem, možda još bolje da profunkcioniše... E tako, Ja od danas svečano i mnogo ozbiljno štedim...A na kraju divnog dana, da zaronim u još divniju mirnu noć...I ja kao da samu sebe blokiram, pa nikako da sebi valjano priznam... Iz dana u dan - sve sam bolja... Iz četvrtka u četvrtak sve uspešnija... I ja moram svaki dan ove lepe reči sebi da ponavljam...Zašto mi nije teško da prepoznam prgave i drske karaktere???... Pa, upravo zato što sam i sama takva... No, za svoje toplo i čovekoljubivo srce, to ne bih nikako mogla izreći i kazati... Moja duša je nadrazumno velika i široka... Ja sam Dobrota...Ja sam danas pokušala da kroz pojam slobode objasnim kako se sloboda izražava kao ljubav i kako je velika stvar na ovome svetu voleti upravo one koji nas ne vole... I mislim da baš u tome nisam uspela, jer moji đaci prosto to nisu mogli da pojme, a ni da shavte, a tek da prihvate... Njima tu nema neke logike... Doduše nema ni meni, ali ja duboko znam da tako treba i ja pokušavam tu svetu reč da u delo primenim... Ja se svaki dan u tome vežbam... Ja u tom složenom procesu uzrastam... I vidim hrabrost je danas i izgovoriti, a kamoli primerom svedočiti ovu rečenicu... I priča o milostivom Samarjaninu ne podstiče na preokret, a kamoli na razmišljane... Danas nije u modi biti milostivi Samarjanin... No, još od tada Samarjani i nisu neka klasa... I kome pada na pamet da bude ljubazan i strpljiv prema svim tim silnim, koji nas ne vole i koji su prema nama zli, neljubazni itd... I vidim mnogo je prihvatljivije biti grub i radovati se tuđoj nevolji... Mladi nam upravo takav primer daju i svedoče... I jasno je, da mi, ne da ne trebamo nego i ne bi smeli biti sa svima najbolji prijatelji... To se od nas i ne očekuje, a i ne traži... A kako onda da volimo one koji nas ne vole???... Jeste lako je reći - voli svako stvorenje, ne da bi te to stvorenje volelo, već jedino iz razloga što Bog voli sve, pa i tebe... Voli bezuslovno... A voleti jedino možeš kroz slobodu i u slobodi što je upravo i najveći čovekov dar ličnosnog bitisanja i postojanja...Što ne želiš sebi, ne čini drugima... no oni nisu još postigli taj nivo svesti... pa sve čine nesvesno... baš mi ih žao... Biram najbolji i najpozitivniji način, da usrećim sebe...Narodna zagonetka: Bele koke s neba pale, nasa vrata zatrpale? Sta je to? ..... (agens eljuhap)....Pitali lenjivca:Zasto se tako protezes i zevas?-Umorila me lenjost.....

ZA DUŠU NAŠEG UMA OSTEOPOROZOM NAČETOG...

‚

Etna fenomen prirode i jedan od kratera... moje stope ovuda hodile tačno pre 5 meseci...Najnovija vest:

Večeras oko 21 časa krater Voragine na Etni je po treći put snažno eksplodirao... a lava je čak 1 kilometar ili hiljadu metara izbačena u visinu... letovi su otkazani, a aerodrom u Kataniji je zatvoren... Kakvu će živu aktivnost Etna sutra ispoljiti ostaje samo da se sačeka... jer kao da se zaboravilo u minule dve godine, koliko je Etna aktivna i živa, pa nas ove spektakularne eksplozije iznenadiše...

"Misterija stvara čuda i čudo jeste osnova ljudske želje za razumevanjem"...Naučna poznanja i saznanja jesu najdivniji oplemenjivači za dušu našeg uma..."UM MORA DA BUDE SLOBODAN ZA MAŠTU BEZ OGRANIČENJA"...Čovek je bogat sve dok ima šta na astalu za jelo...Da se kajem ili sažaljevam zato što sam toliko toga u životu smašila ili promašila u ovim godinama je posve jadno i bedno - gotovo smešno..."Ja nikada neću biti dovoljno dobra svakome, ali ću zato uvek biti najbolja nekome ko stvarno ceni-poštuje samo mene"..."SAČUVAJ NAS OD UTAPANJA U MORE NEZNANJA"..."ONAJ ČIJI JE SJAJ NEMERLJIV"...Od sinoć počeh sa iščitavanjem divnih mitova budizma i hinduizma...Osluškujem mislene izglede kroz sva zadržana ćutanja i govor misli osvetljeno za trenutak, kao da zakleto biva i ne više tako uverljivo ili uvredljivo, a sposobno da zvučno kaže, sve te isprazno dozidane stvari, gde lakomislenost mirno propušta reč pred beskorisnošću svakog nepostignutog cilja...U zimsko sivilo decembarsko i najudaljenija misao unutrašnjom snagom ćuti u Čoveku i kroz tišinu traje i mekoćom svojih reči, sve lepše poruke šalje i svetu svome daje...Ne napišem svaki dan najbolje iz sebe, ali važno jeste da svaki dan uspem nešto da smislim-osmislim, da stvorim, pa taman ispod nekih ličnih vinuća ili skokova u vis, naravno ako ih je ikada i bilo... Treba trenirati, kako bi se izbegla ona zamka hvatanja u prazan hod-ler, kada ni misao, a ni slovo ne može da uzleti ili bar malo poskoči...I mali ljudi pročitaju velike knjige... Isto kao što i veliki ljudi pročitaju male knjige..Tesla: "Moje ideje su uvek racionalne, jer je moje telo izuzetno precizan instrument prijema. Sva njegova dejstva su prosto odgovori na spoljašnje podsticaje, a tačna interpretacija ovih spoljašnjih uticaja vodi, nepromenljivo, ka istini. Uvek sam srećan kad dođem do istine, jer nema sumnje da je ovakvo opterećenje mozga praćeno velikom opasnošću po život".Po Teslinim proverenim mišljenjima mleku se pripisuje čak "čudotvorna moć"... Po njenu štetne namirnice su: "meso, žumance, pasulj, grašak i sočivo", pa je mesto toga više bio za konzumiranje pirinča... itd..."Svako treba da gleda na svoje telo kao na neprocenjiv dar koji je dobio od onog koga voli iznad svega, čudesno delo umetnosti, neopisive lepote i majstorstva nepojmljivog čoveku i toliko delikatno da reč, dah, pogled, slutnja ili misao mogu da ga povrede"."Veliki je čovek onaj koji svojim umnim darovima i sposobnostima natkriljuje ostale ljude, koji, kao što pčela skuplja med, prikuplja znanje i otkriva nove istine, ali sve to kruniše ljubavlju prema čovečanstvu da mu pomogne da što pre izađe iz beda koje ga pritiskuju: STRAHA, GLADI, NEZNANJA, BOLESTI. Nisu veliki oni koji ponižavaju čoveka, već oni koji ga uzdižu, koji obogaćuju njegovo duhovno nasledstvo i time pomažu njegovoj duhovnoj sreći"."Čovek je automat pokretan spoljnim impulsima"."Religija podrazumeva toliko toga. Ako je verovanje u Viši princip jedan od osnovnih zahteva, onda bih rekao da je većina ljudi od nauke religiozna"."Zaista nismo ništa drugo nego talasi u prostoru i vremenu koji, kada se utišaju, više ne postoje"."...Granice koje razdvajaju različite vere postepeno se brišu kako čovečanstvo napreduje i ostaju samo veliki principi, zajednički za sve. Kao mnogi naučnici, i ja sam prošao sve faze verovanja i slobodnog razmišljanja, sve dok se moj um nije učvrstio u stavu koji dalja meditacija teško da može da promeni. Niko ne može dugo da se bavi istraživanjem prirode, a da ne oseti neophpdnost nekog verovanja i mislim da nije teško pokazati da se umetnički i naučni stvaralački napor rađaju iz religiozne inspiracije. Ja sam to tačno osetio kad god sam bio dovoljno srećan da učinim neko otkriće".I Tesla je verovao da i u drugima galaksijama postoje oblici i tragovi života... Kao što je uostalom sva njegova religioznost bila podvedena pod onu "posebnog tipa"......."Jedan mali dečak rođen 22 jula 1943 Japanac umivao se svakoga jutra vodom i budio se jako srećan i radostan... I tada je brbljao nešto kao da sa nekim lepo razgovara... Kada je padala kiša istrčavao je napolje i poigravao se sa radošću sa svakom kapljicom kiše... Bilo mu je lepo i prijatno kad popije najobičniju čašu vode... Leti je skakao u reku i plivao u vodi... Odrastao je dečak i postao veliki naučnik Dr Masaro Emoto... Istraživao je kristale vode i to najboljim fotografskim aparatom... Kada je govorio lepe reči kristali vode su postajali složeni, pravilnog oblika i svetlucali su poput najlepših dijamanata... Kada je govorio vodi ružne reči, ona je postajala prepuna tamnih i ružnih oblika... Isto beše i sa muzikom... Kada je vodi puštao klasičnu muziku (Baha, Betovena, Mocarta), dakle harmoničnu muziku - kristali su postajali prekrasni... Voda se boji isto kao i čovek, što je pokazalo kako voda izgleda pre i posle zemljotresa... Voda razgovara, reaguje i pati... Masaro je sve to objavio u knjizi "Poruke vode"... I kao što na svetu nema ista dva ljudska lica ili otiska prstiju, tako nema ni dva ista kristala vode... Voda čini 3/4 naše planete... Od svih materija na Zemlji najviše ima vode... Voda se javlja u 3 stanja: tečno, čvrsto i gasovito... Ljudsko telo čini 71 % vode... Klima zavisi od vode... U vazduhu uvek postoji vodena para... Pri hlađenju jedino se voda širi i tada nastaje led... Pošto je led lakši od vode on se hvata samo po površini i to omogućava organizmima da žive ispod površine leda i da tako prežive zimu..."...

Osoba A: "Ja sam Vesna V. Lalović"...

Osoba B: "Ja sam Vesna V. Lalović"...

Osoba C: "Ja sam Vesna V. Lalović"...

Pitanje: "Ko je Vesna V. Lalović"???...

NEŠTO SE MORA I IZOSTAVITI...

A kad noću pogasim sva svetla svoja, na mojoj natkasni još sija i svetli neispisana čista hartija od neupotrebe svela, a moja misao ne može od umora i stresa za reč ovu jednu malu da više dela...

Nisam prvi iksan (tako se govorilo u mom selu iako tek kasnije čuh da je ispravno reći insan) koji će posvedočiti o uzaludnost jednog trajanja i to samo svog... taj nepresušni istočnik svih zbilja i svih sanjanja i svih preklapanja... i nisam prvi iksan koji će zagubiti sposobnost truležnog razmotavanja ili izmotavanja svejedno u komunikaciji sa ekspertima rečeničnog mača... i nisam od sposobnih za dotok nečeg vedrog, ja sam doživotno onesposobljena pa za mene nema ni olakšavajuće trake... i nisam poduprla plećima za stup nebeski, jer moj teret teži i preteži sve jeste pa se pokatkad sruči... i nisam smislom potaknula zbilju, već besmislom napojih dušu... i nisam, a možda i jesam...Ono šta sam dijagnostikovala baš ovih dana kod sebe ipak jeste autizam pa se moram pobliže upoznati sa nekim od simptoma, pošto sam ustanovila da od amnezije jesam se izlečila uspešno... preosetljivo zar ne, i to više nego na sve...I tako živa i aktivna Etna jeste jurodiva prirode svoje radi...Ruke koje sam ja svetu pružala - osakaćene su... i danas sam ja bogalj...Ja sam iz vaših života poodavno išetala, tako da je krajnje vreme da i svi Vi pisano velikim slovom V - odete iz mog života... Srećno...Čovek istinski postane oslobođen tek u svojim prazninama...Ja možda neću biti ono što ću biti sutra... no ja sam ipak ono što sam bila juče... a sadašnji trenutak razliven u ništavilo nepostojanja svoga...Sve na ovom svetu može vešto da se zamaskira, jedino ljudski bol, tuga i beda ostaju nepokriveni...Da bi sačuvao kakvo takvo parče svoga unutrašnjeg mira, čovek pokatkad treba da se grčevito sakrije pod svoje sopstvene prozore, pa tu kao da ponajbolje shvati kako je sazdan samo za prezir...Sinoć sam završila sa iščitavanjem egipatskog mita... ostadoše mi još dve Azijske mitologije i knjiga onako teška pročitana kako i treba - od korice do korice...U ranim jutranjim satima konačno sam napisala opet jednu od onih pesama za koje smem pomisliti da su ispale dobre i da su nastale onda kad je najteže - u bolu...U praznini kosmičkoj pronalazim ono sićušno nepresušno energetsko jezgro, oblo i jedro, kao zrnce što se dovoljno nagutalo svih slušanja o suštini vrhovnog smisla i opet, bez da upitam svoju radoznalost smelu, a nikad svelu, kroz jednostavnost misli dolazim do dopadljivih opita, da to i misao zavarniči unutar sopastevnog obrtnog magnetnog polja...Vratimo u nepovrat sve patrljke prošlih dana i u sadašnjoj realnosti prilično ponosno svoj životni moto težimo pronositi i dolaskom svake svoje buduće Ideje još se više ponositi, pa tako svaku narednu običnu stvar dobro uočiti i kroz višeznačajnost razložiti i sve dobro obrazložiti, a kad ustreba i vatru podložiti, a što da ne i predložiti, posložiti, pomnožiti i naposletku opet oko skoro svega se sa ostatkom onog sveta i gložiti...Čovek sa mozgom nije ovca ili krava pa da ga neko na konopac pripne (prepne), pa da pase ili muče ili bleji... Sa čovekom se tako raditi ne sme...Tek kad isprazne misli crne rupe svih onih prošlih prisećanja bledih, ja se tek opet osmelim da u njih strčim brzinom svetla, pa da bez prestanka hodnicima tim lutam i da ne dozvolim strašljivosti da me više ikad sputa... I ja opet polagano plutam i lutam...I neizrečeno skoro isto kao da jeste i rečeno, kad izmenili smo značenje nekih reči, te nam vidici ogrezoše u cinizam, a mi podnosimo sve zavrtnje propagande i pravde, pa tako umanjismo sebe tek dolaskom unutar skupa...Tek u nicanju i micanju svake nove misli, reč se oslobađa veoma lagodno, pa kao da biva opet oguljena što jeste srazmerno vrednosti svih ishiternih pokušaja i otkucaja, kad i trajanje inspiracije neugasivo tinja i sve nehotice nove mislene krivulje izvija...Položaj moje hartije jeste takav da brzo preuzima svaku svoju misao što se u stvaralačkom podvigu brzo začne i izaziva potom u meni one neslućene opasnosti razočaranja, jer ja sve manje nalazim onu malopređašnju otresitost, krećući se kroz radoznalu panoramu olakih čitača...Zamišljenost bez pokreta u kojoj reč dotrča i slušam njene slogove kako hodaju korak ispred mene i odjednom praznina i mogućnost da se oživotvori misaona pesma, samo da taj šapat bude osvetljen bez zagušenog bola, a redovi između strofa da se zvučno porazmisle i da 3 kapi u postojanju smisla nepomično zavarniče...Razroko su podešeni parametri naše današnje smetnje i vreme gubi svoj uticaj, a u vazduhu ravnodušne vrednosti neočekivano ko zimske kiše zapljušte, dok opipljiva senka primetno isparava u prolazu čitača...Tesla: "Gusle su najjača sila da osvoje dušu Srbinu!"."Meni ne treba pomoći nego teškoća. Ja najbolje radim u borbi"."Kada bi ljudi odabrali svoje životno zanimanje u skaldu sa svojim temperamentom, ukupna količina sreće bi neizmerno porasla u svetu"."Ali ovaj razvoj, iako doprinosi našem komforu, udobnosti i sigurnosti života, ne ide u pravcu istinske kulture i prosvetljenja. Sasvim suprotno on je destruktivan za ideale... Sve dok je borba za egzistenciju takva da samo najprilagođeniji mogu da prežive, postoji zdrav razvoj vladavine individualizma. Kada se mehanizmi reakcija eliminišu iz individue, originalni napor i inicijativa suzbiju, a kreativne spsoobnosti naruše, rasa postepeno tone u divljaštvo i nestaje"."Sve što mi je potrebno je neprekidna energija i Vreme - dragoceno vreme da ostvarim mnoge projekte koje sam zamislio. Ima ih dosta, čak previše. Vreme da ispunim svoje planove je sve što mi je potrebno".......Čovek ne radi stvari koje voli... Čovek radi stvari koje mora... A to najbolje zna po tome koliko je umoran od svega toga...

GLAĐU NAGRIŽENI, KOJIM TO ČUDOM ISTRAJAVAMO...

Pokatkad čovek ne može da okrene novi list, jer je svojim ranama i bolima previše zakucan...

Život je kad se fokusiramo samo na ono što je stvarno - a to je: bol...Da ne poveruje čovek, kako jednog časa može biti na vrhu, a već sledećeg na dnu...Pesimisti ne treba oduzimati volju za životom... on je već oduzet...Samo od pukog vazduha ne možemo preživeti, potrebno je nešto mnogo jače...Ljudi kao ja su previše mrtvi da bi sanjarili o bilo čemu...Moji porazi ne mogu se sravnjati sa lekcijama koje sam trebala naučiti... moji porazi ravni su živim neprebolnim ranama..."AKO IKADA NAĐEŠ SVOJE JA U POGREŠNOJ PRIČI... NAPUSTI JE"...Trenirali naš um ili stanje svesti ili pak ne trenirali, ne možemo biti baš toliko ravnodušni u slepoj poverljivosti i prepušteni pomalo letargičnom sanjarenju gde verujemo kako sve jeste dobro i kako neizostavno u svemu moramo videti dobro...I moj beli šljaštavi pulover je u fazi šivenja... probala sam upravo... divno mi stoji... biće zanimljivo kad se završi... živela moja Mama... moža čak ovo ponovim za slavu...Happy New Year 2016...Iskapila sam u zdravlje svaku kap one divne rakije sa Etne... ostade mi još limunćino...Bluza iskrojena... probala sam... model prekrasan... odlično mi stoji... sutra će biti gotova...Proso... sa crvenim lukom i origanom... biber i so...Sad kad sam sve podelila u tanjire vidim da moje zalihe i nisu tako male, no neka se nađe još hrane na astalu...Ipak su moje zalihe za ručak male, pa upravo kuvam jedno novo jelo od prosa...U ovakvim vremenima, a vremena su odvajkada zla - svi smo nagriženi, da ne kažem i ugroženi...Slovo nikada ne bi smelo, a ni trebalo da se pretvori ili pretopi u olovo...I možda ćemo biti pronađeni u senci davno zaboravljenih starih običaja...Oni što me uopšte ne čitaju, e ti me sve bolje razumeju...Za surove svakodnevne susrete nije potreban neki naročit simbol ili beg u apstraktno... Nisu potrebna ni pitanja, a još manje podpitanja... Nije potrebno gotovo ništa... A ljudi, ljudi ti do vraga divni ljudi... Veliki ili mali - jedno te isto... No, meni su potrebne moje reči, moji izrazi i svi moji kreativni iskazi...Ja se nikad nisam radovala tuđem padu... No, i danas se među nama može naćih onih koji likuju tuđim nezgodama-nevoljama... A da li znaju takvi, da i njih može isto snaći - kad tad... Ne daj Bože... Pa, možda i gore...Voda koja se zapenuša, ona ne može da pada, već ona jedino može da odskače i skače, to jest da se preliva-razliva...Uvek je bolje i ne predpostaviti šta nam sve veliki ili mali misle-pomisle... A još je strašnije čuti, kada nam neko tu kraj uha kaže: "Đubre jedno, dabogda se slomila niz stepenice"... I tako dalje...Neprolazne jesu samo one lepote koje uspevamo da u kamen pretvorimo...Priroda je najlepša tajna beskraja...Desnka: "Kombinacije koje se stvaraju u pesnikovom mozgu, učinile mi se sićušnim prema matematičkim koje su čoveka odvele na Mesec i promenile tok Dunava".U izobilju kosmičkih postulata, sićušne ljudske reči, napajaju svoju snagu na Izvorištu energetskih talasa...Tesla: "Ovi ljudi su većinom užasne neznalice, a opet se boje išta novog preporučiti, jer misle uvek na svoju kožu. Vrlo je teško naći čoveka kojim ima sve 3 kvalifikacije: ZNANJE, PRAVIČNOST i NESEBIČNOST"."Vama možda nije jasno da sam ja jedan od onog malog broja ljudi koji se pojavljuju s vremena na vreme i koji menjaju lice zemlje novim idejama. Uskratiti mi pomoć koju imam pravo da tražim, vezati mi ruke i dovesti me do bespomoćnosti, predstavlja istorijski zločin"."Ko se bori i beži, živi da bi se borio i sledećeg dana"."Ali ko zna. Možda je i bolje u ovom našem svetu da revolucionarne ideje ili pronalasci, umesto da budu podržani i negovani, budu suzbijani i sprečavani u razvoju. Tako dolazimo da svoga svetla. Tako je sve što je bilo veliko u prošlosti bilo ismejavano, prezirano, suzbijano, potiskivano - samo da bi iz borbe izronilo još moćnije i pobedonosnije"."Originalnost cveta u samoći slobodan od spoljašnjih uticaja koji prete da obogalje kreativan um. Biti sam, to je tajna otkrića, biti sam, to je čas kada se ideje rađaju"."Ne marim za napade. Moj rad je za budućnost i, kad bi ga odjednom svi razumeli, ja ne bih bio pionir".A Tesli je majka jednom rekla i ovo: "Zapamti, kad jednom uvrediš petla ili gusana, nema više izmirenja! Oni će te proganajti dok su živi".Još jedna zanimljivost iz Teslinog života: jednom prilikom pri igri natezanja palčeva i odmeravanja snaga, Tesla je Pupinu polomio čak palac..."Uvek sam smatrao svojom dužnošću da hrabro i bez obzira na posledice izrazim svaku istinu koju otkrijem, verujući da ako čovek od nauke ne postupa na taj način, njegov rad nije ono što bi trebalo da bude. Potpuno sam svestan da neke od mojih ideja nisu u saglasju sa postojećim naučnim mišljenjima, ali se nadam da će se ustanoviti kako krivica nije do mene".Jupi... meni je preostalo jos 19 radnih dana, srećom neću raditi za slavu, za razliku od prošle godine kada radila jesam...Samo budala kao ja tada nije imala pravo na slobodan dan za svoju slavu... i to je fenomenalno...

JEDINI KOJI SE TOGA NIJE SETIO...

Sve dobro što dođe iz srca može se nazvati molitvom...Ja i moje vlastito Ja na prvom mestu živimo u krupnom planu...Ljudi osvešćenog i probuđenog vlastitog Ja dobro znaju vrednost svoje unutrašnje slobode, a to jeste upravo onda kada samootkrivamo kako naši kritičari poseduju sve manje vrlina, a ustvari nagomilavaju mane kao beskorisne stvari i to je činjenica kojom se oslobođeni budimo svakog novog jutra...Umesto da bežim na pusto ostrvo, Ja sam sebi izgradila i stvorila - oformila najdivniji kosmički prostor - gnezdo ili vilu "Energija"...Moja Mama i ja ispismo u zdravlje po čašicu one najdivnije rakije od šumskih jagoda "Vatra sa Etne"... i ostade mi još samo za jednu čašicu... e baš će mi nedostajati ovo piće za jaka bića...Eto kako je meni praktično... idem samo dva puta godišnje kod frizera... bila sam 20 marta i danas... i sad sam mirna pa jedno 8 meseci ili pola godine...Osećam se kao grofica koju trese šoping groznica... uzvisimo se, a nikad više ponizimo...Kupila sam ja još nešto... recimo još 5 olovaka za pisanje po 10 dinara... i još nešto, ali neću sve da vam kažem... ko dođe videće...ŠOPING... preporodim se... šta sve nisam kupila... i stignem do frizerke i ošišam vrhove - baš mi je prerasla i malo krenula da cveta kosa... a ja volim urednu kosu... i opet imam moju dužinu... našla sam divan saten od koga šijem dve bluzice... roze ću za leto, a od zelenog satena šijem još jedan model iz burde i tu bluzicu ponavljam za slavu... i za onaj pulover našla sam divno belo trikotažno platno... naravno tu je i nezaobilazna šerpica... i jedna knjiga... i jedna muzička šolja... no kod mene još nije prosvirala - biće da se mehanizam pokvario...Meni nešto miriše, možda ja i grešim, ali mi se čini da ove zime snega neće ni biti... možda sam ja ovo napisala zato što moje unutrašnje biće tako sneva... no, videćemo...Moj ručak je gotov... u rerni čeka do 15 sati, a onda će svečano biti serviran na astal... Tužno je to što niko nije umeo da kaže koliko smo vredni i dobri, sve dok nismo počeli da kuvamo i mesimo kolače, mada još ima i onih kojima ni sa svom skupinom svojih vrlina nismo dovoljno dorasli po dobroti... no to nije važno... važno je da smo dobri jedino svome Ja...Ustala sam po navijenom zvonu tačno u podne... i odmah sam se izvrsno organizovala po prethodno utvrđenoj zamisli koju sam još sinoć otkrila... ručak je uparvo u rerni i biće na vreme... do 15 sati sve gotovo... a dok se ovo peče u rerni . Ja uživam uz muziku...Počesto se moj stvaralački gen neočekivano aktivira tek pred počinak, pa kao da je u dosluhu sa svim ovim iznenadnim prirodnim stihijama...Čudesni dodir sve te kiše i njenih munja, sveprisustvo simboličnih suština iz prevelikih prirodnih tišina... Kuda sve ne otiču ove kišne kapi, stvorene u svoj toj harmoničnoj kosmičkoj fazi ćutanja i noći... I kao da neke čudesne plovke preleću ove oniske nebeske svodove da okrepe sve žive stvorove... Ako bi se sve te kapi nekim čudom zametnule u svetlucavo podvodno kamenje... Možda bi to bilo prekrasno otkriće u srcu kosmičke mudrosti jedne neispevane tišine...Ispod kamene površine jezera, kiša plete nevidljive odbrambene niti onih blaženih otvora protiv svih zlotvora... A nad njim mačeve svetlosne ukrštaju nebeske tri velike munje... I tu nastaje kovitlac tri velike struje... Još ako se zabelasaju i planinske hučne tri magle... I kiša spušta svoj sve jači topot nad rečnom krivuljom trasom 333... Bregovi omeđiše jezerske zidine neprobojnosti, iz pepelišta zgasle odbojnosti...Ovaj Kosmos jeste stecište svih dobrih i uzvišenih gromoglasnih svrha, kao i onog nesaglednog progledavanja u svu nežnost jedne od božanskih iskričavih dubina, sa trunkom pesničkog zanosa, što oslikava priobalje Života - neko posve novo...Beskrajna je svemoć prirodnih neumitnih pojava i njihova silina možda leži upravo u tome što su neshvatljivo tačne...Nedaleko od ove misli sadašnje, čujem kako kiša šiklja iz prespuštenih oblaka, što sve skupa stvara onu sliku mračne prohladne decemabarske večeri... I čujem kako svelo lišće izvire iz mokrih polja i kako mokra polja izviru iz svelog lišća... A magla kao da treba da dolije svu tu potvrdu tmurnosti i kaljavosti...Munje sevnuše brdima... I pesma gromoglasna se prolomi brdima... I sa brda udara kiša prvo decembarska - i pitam se: je li sve to posve potaman i dovoljno obilato onom sadržajnošću, kojom bi se mogao ispuniti i pejzaž ove noći na zahodu???... Ili dopisati u priču o brdima iznad rečne krivulje???..."Uzimao sam ih odasvud i za svako slovo koje sam napisao i za ova koja, evo, pišem, znam odakle sam ih uzeo i što ondje zanče, ili bar šta znače meni. Sada me je strah da završim, da od ove priče napravim nešto zaokruženo, da svemu dam krajnje značenje koje se više neće moći mijenjati. Jer, pitam se što će biti kad opet stanem čitati knjige iz kojih sam uzimao slova, bojim se promjene koja će nastati. Možda bih, završivši ovu priču, zapečatio, za se i za čitaoca, svoju upotrebu tuđih slova koja je možda i loša"-Pavao Pavličić..."Uzimam slova iz nekih knjiga, iz nekih stihova u kojima ona imaju kakvo osobito značenje koje ih uzdiže iznad ostalih i čini da ona nose u sebi veliki dio ljepote djela. Takva slova želim uzeti, sastaviti ih jedna do drugih, načiniti od njih riječi koje će time dobiti novo, osobito značenje, bit će ljepše nego te iste riječi načinjene od drugih, običnih slova, zablisatt će pravim sjajem. I želim uvesti slova iz najrazličitijih knjiga, iz knjiga o svim naukama i umjetnostima, iz matematike gdje su simboli i iz početnica gdje su onomatopeje"."Bivao sam sve stariji, čiato sam mnogo i mnogo toga odbacivao, oduševljavajući se tek po kojom knjigom. Moj se život mijenjao, postao sam kritičniji prema knjigama kao i prema svemu drugom, počeo sam uviđati relativnost onoga o čemu one govore i u što vjeruju, relativnost njihove važnosti i uloge u svijetu, kao i njihove važnosti za mene sama. To, dakako, nije smanjilo moju ljubav prema njima, samo što je ta ljubav bila zrelija i zato često bolna"."Vjerovao sam da su sve knjige samo priče, ali mi se uvijek nekako činilo da govore o nečemu što se možda ipak negdje desilo i što će se možda i meni desiti"."Nisam znao zašto su sve knjige povezane. Bilo mi je jasno da ih pišu različiti ljudi, ali uvijek su mi se činile srodnima, možda i zato što su se,

kao knjige, razlikovale od svega ostalog, pa je meni, neiskusnom čitaču, bilo potrebno da se oslonim na nešto poznato kako bih shvatio novo"."Tako sam se počeo zanositi mišlju o tome kako bi bilo kad bih mogao uzimati iz knjiga samo neka poglavlja, samo ulomke koji dobro pristaju jedan uz drugi, i sastaviti ih, sjesti i prepisati ih jedan po jedan, spajajući mjesta koja se poklapaju tako da se to ne vidi. Tako bih dobio novu knjigu koja bi odbacila sve što se ne nadovezuje i zadržala samo ona mjesta, koja su i najljepša. Radosno sam pomišljao kako bi to bila velika knjiga, kako bi još mogla narsti kad bih u nju uključio sve ono što ću još pročitati, i kako bi to bio lijep posao kojim bih se uvijek bavio, čitajući i pišući, misleći kako sam baš ja jedini koji se toga sjetio"."Nastavljanje knjiga jednih na druge privlačilo me je više od svega, ono je za mene predstavljalo pravi užitak čitanja. I kad bih god čitao neku knjigu, ja sam s nestrpljenjem i ugodnom jezom očekivao mjesto gdje će se radnje povezati, gdje ću naići na nešto poznato"."I, začudo, bivalo je. U svakoj mi se knjizi ponešto činilo kao nastavak prethodnih, kao nešto što slijedi iz već pročitanog... Ali ja sam u svemu nalazio neku tajnu srodnost, nešto što se nadovezuje: sve su knjige, činilo se, zatvarale neki krug i svaka je na svoj način opisivala slična zbivanja i likove i tako sam čitao čitao..."."Sada, kad se bavim samo slovima, preda mnom je odjednom zinula nepreglednost mogućnosti njihova kombinovanja i nada mnom se nadvija množina djela u koja još nisam zavirio. Tako će se ova priča možda još nastaviti i ovo nije njezin kraj. Zato i ne stavljam točku".Jutros u 7 i 30 osetio se blagi potres... Da li je to registrovan zemljotres u našem kraju???...I rengenski snimak je potvrdio na nema reči o prelomu... I što je još ironija veća: sve je okvalifikovano kao povreda na radu, sa manje ili više propusta, da ne kažem manjkavosti ili rupa u našim "pravima"..."Sadašnjost, topla, radna i lepa, oko mene razumni, preduzimljivi ljudi. Budućnost, u svakom pogledu daleko iznad sadašnjosti. Kad god čovek oseti tako potpuno zadovoljstvo sa sobom, sa svim oko sebe i sa onim što je bilo i što će biti, to predstavlja za njega opasan trenutak, potpunu demobilizaciju onog najnužnijeg, minimalnog opreza koji je vezan sa postojanjem i održavanjem svakog živog bića. U takvom trenutku pune euforije, kad osećate potrebu da prema svakom budete i ljubazni i poverljivi, nailaze na vas neprimetne sitne ili krupne neprijatnosti"-

Ivo Andrić...

U mom vokabularu reč "ne sada" znači - nikada...VERUJ...A u koga drugog, nego u se i u svoje kljuse...