"Ti uopšte ne gubiš kada se boriš za ono u šta veruješ. Ti gubiš kada podbaciš u borbi za ono do čega ti je stalo"-Muhamed Ali...
Upornost nije stvar pameti... zapamti... Eto meni ne bi bilo teško svaki dan da kuvam i pravim kolače u dobrotvorne svrhe... samo da mi neko donira materijal za mešenje... i tako ja bi besplatno kuvala, a neko bi mogao da odnese gladnima... i ne bi mi bilo nikad dosadno... ispuni bi dan humanitarnim radom... jednom sam kuvala negde u više navrata i prala suđe i to sve od srca gratis...Pre nekog vremena otkrila sam moju meni slavsku nikoljdansku listu koju sam zalepila selotejpom na viseći deo žute kuhinje... i sa nje sam izbacila salatu od šargarepe koju sam neki dan napravila i isprobala i koja je fantastično ljuta, pa sam ubacila novo slano posno predjelo neljuto - ajvar štanglice... eto to su jedine izmene... ostalog se sa menija držim doslovno i poslovno... no ako dođe do nekim seizmičkih pokretanja u mojoj kosmičkoj kuhinji - reći ću na vreme... sve u svemu hrane neće faliti na slavskoj trpezi i biće uvek nešto novo... ovoga puta dosta noviteta... jer ja uvek nešto novo volim da zbućkam...Baklava je izvrsna - moradoh da probam... neću više natapati sirupom od onoga što piše i što je pisalo, jer bi bilo preslatko... ovako je taman dovoljno slatko...BAKLAVA BEZ KORA - gotova... lepšeg mirisa još nisam osetila, a sutra kad probam sigurno ću reći - ni lepšeg ukusa nisam probala... pečeno u plehu dimenzija 24 puta 23...BAKLAVA... ispečena... kad se prohladi preliću je šerbetom...Domaćice manje zbori, da ti kolač ne zagori...BAKLAVA... Samo da se ispeče... ohladi i prelije sirupom..."Miroljube" ako želiš da znaš... znaj... ne sviđaš mi se..."ODVOJITE VREME ZA RAZMIŠLJANJE"..."KADA JE POVERENJE POLOMLJENO, IZVINI NE ZNAČI NIŠTA"...Sinoć sam završila sa mitologijom Indije i Tibeta... večeras nastavljam iščitavanjem i šetnju svetom mitologije istočne Azije... sad ću se preseliti u Kinu i Japan... i verujem da ću i ovde prepoznati mnoštvo interesantnih stvari...Naša pokretljivost nije srazmerna onom protoku živih voda... Bistrine su nam zamućene... Reči su nam prebijene na pola... I prostota nema zrno svoje jasnosti, a ni dobrote... Iščilela jednostavnost... A vode teku u besciljnosti svoga kružnog toka... Ništavilo besmislenih suština... Prazna beskonačnost... I svirepa tačnost...Kroz sveopšte prisustvo beznadežnosti ljudske, samo potvrđujemo davno izrečene istine, koje ni milioni svetlosnih godina nisu mogli udaljiti ili sakriti od nas... Sve više prepoznatljivost istih vodilja istrči pre svanuća... I oko je živahnije u dalekovidosti svih naših kratkovidosti... Srodnost ovih i onih dana, tek kao da jeste istinom poraznom zapečaćena...O povečerju sređujem današnja slova... Malo je vedrine... Sivilo iz svake kapi magle bez predaha svoju melanholiju šalje... Listam opalo lišće koje na prolaznost miriše... I drveće nekako tromo drži svoje oguljene grane... Nebesa se više ne plave... I senke su posve zakržlajlo male... Dremež... Davež... I umor se odmeće u hajduke...U zaostatku poraza nije ostalo odveć primetnog smisla u porastu... To kržljave misli kruže... Pljuju... Čudan se pejzaž otvara pred okom posmatrača... Kiša nadjačava... Gromovi miruju... Senke igraju... Kao da smo ukleli trenutak onaj od večnosti... Na pretek imamo plavih daljina... Nedogled kroz pogled... Sirovi su zaboravi... Sirova su sećanja...Po urvinama sivila izrasta neka reka sipljivih slova... Kroz prazno prerasta u punoću mesečevog sjaja... Negde po obroncima sećanja tek prikačeno jato omanjih ptica... I zavija staza prema rečnoj dolini... Uvire prostor u vreme i vreme u prostor... Umor sliva se kao kiša... Probojnost smisla nad sve prostranijim besmislom..Varijacije na temu jedne svakodnevnice ili prolećne ravnodnevnice... I kad su umorom smrvljene dnevnice... Nepomičnost trenutka u nemoći svog još nepomičnijeg šapata nemosti... I ćutanje koje zakriljuje prolet misli nad vodom jezera... Da li su to i dalje složene probuđene složenice, odvojile za korak preko prostora... Vreme kiša...Tišina ispisuje reči.. To mnoštvo živućih impulsa u dubinama ljudskih duša... Tu gde se nadopunjuju nove ideje vodilje... Tu gde šapatom vetrova nečujnosti zabruje nevidljivi konci neponovljive retkosti sluha... Tu gde stvaranje ispretura i ono nepomično kamenje... Tu gde ništavnost postaje prostranstvo prosutog trenutka...Oblačnost kao da pritiska tačke prirodnog impulsa, sve u sprečenosti da nagomila svoje reči, tu gde su svele biljke i tu gde još ništavilo niče, bez osvrtanja na reči muzike u nigdini i plavoj daljini...Naviknutost na tišinu i ćutanje daleko, bez premca, kad više nema ni zvuka da tišinu štreca... Kiše su stale još tiše nego što su i započele jutarnji ples... To kao da uvezanost toka preliva priobalje reke...U poravnjanju svih sivih odblesaka, nedostajalo je onih neupisanih strofa u redovima zgužvane hartije, tu gde su razmišljanja preoblikovana u nove partije, u slavu i čast davnih otkucaja prošlog zaboravljenog slepog trenutka i jednog neobičnog kamenog oblutka ukraj puta...Reči su u kapima ispadane kiše zvečale... Vreme je odmicalo sporo i polagano, hvatajući pogledom vrhove brda... Magla je narastala... Pejzaž je brzo iščileo... Oblačnost je bila u niskom porastu... Kiše su bile nečujne i slabo vidljive... Tako se snebivalo od jutra do večeri...Postoji nemoć reči, kad je nemoguće opisati, kao što je nemoguće i dopisati, nesrazmernost prirodnih pojava, proslava, nakon izlivenih decembarskih kiša, u okršaju smisla i besmisla, u vreme hladnog istrajavanja, jesenjeg isparavanja, sa gazištem u kaljavosti baruština, i malčice aljkave škripe kočnica, tu gde svaka nova reč trusi u daljinama plavim pljušti, preoranim drumovima, za neprohodnost ili prohodnost, za prirodnost, svelog lišća koje polagano truli...Malo tamo...Malo vamo...Svuda po malo...Družeći se sa pticama i najobičniji čovek procvrkuće...I mnogo volim kad u najobičnijem dokonom pokušaju, razotkrijem najbolji trenutno raspoloživi deo sebe... E onda počinje najveća raspoloživa sreća na kub i na kvadrat...I tako, mic po mic, konačno nađoh svoju vlastitu pesničku top formu...
Zima, zima, e pa šta je...
Ako je zima, nije lav...
Zima, zima, pa neka je...
Ne boji se ko je na twitter-u sad...
Нема коментара:
Постави коментар