Bez velikih ideja život gubi smisao, a čovek pravac...Niti žudim, niti zavidim, a niti grabim...Ukoliko vam je dosadno - izmislite nešto ili napišite vešto...I za najobičniju vrstu oklevanja treba imati valjan razlog...Gubimo samo ono što imamo... tako da ono što nemamo nikad i nigde i ne gubimo...U nedostatku energije i duha, čovek pada i pred najmanjom preprekom ovozemaljskog života...Ono što čovek izgubi u pošlom životu ne nadoknadi ni u budućem...To što neki ljudi nisu priznati, ne znači da ne postoje...Ponekad premašim, ne smem da izustim - nadmašim, sva svoja mala bedna očekivanja...Ono što se sa teškoćom opisuje, svugde se olako daje prepoznati...Pri nošenju tereta ne bi smelo biti nikakve radosti...Prvi siguran korak napred započinje spaljivanjem starog puta koji ostavljamo iza sebe...Onaj ko nema volje za neprekidnim pobeđivanjem, osuđen je na večiti poraz...Njih su učili, a nas opet nisu, da pokatkad treba uraditi nešto i onako kako ne bi trebalo...Svaki dan isijava upravo samo zato da bi raskinuli sa prošlošću koja nas sputava...Smelost jednog čoveka ne ogleda se u pokušaju, koliko u razumljivosti..."POSTANITE ZAMIŠLJENA OSOBA"...Započinjem opet nesavršenom mišlju, ovo savršeno sadašnje vreme, pa tako od prolaznosti vremena grabim neočekivani nalet reči, bez gledanja u ljubaznost jedne nemogućnosti u koju me i večeras instinkti dovode, pa kao da opet sam razgovetno ozbiljna večeras prema onih nekoliko kapi moga zagledanog vlastitog Ja u nedostatku začudnosti pred eksplozijom vulkana...Sačuvaću moje Ja, ne tako što ću opet isto početi miljama daleko, već tako što ću se zatvoriti u sebe..."ZAKUNITE SE DA ĆETE GOVORITI ČISTO I SA LJUBAVLJU"...MY SELF: "VOLIM TE I PRIHVATAM TO ŠTO JESI"..."PRIJATELJSTVO SE SASTOJI OD DAVANJA"..."AKO NE POKAŽETE POŠTOVANJE PREMA DRUGOM ČOVEKU, NE MOŽETE BITI USPEŠAN VOĐA"...Smišljam šta ću sutra da bućkam... i tako sutra posle ručka, zavrćem rukave i pravim posne palačinke sa kiselom vodom...Moje kiflice se peku...SLAVSKE POSNE KIFLICE sa kiselom vodom... novi recept... pre pečenja premazati ih posnim majonezom... ja sam uvela i novinu - posula sam ih susamom... Prijatno..."STARI PUTEVI NE OTVARAJU NOVA VRATA"..."ŽENA JE NEZAUSTAVLJIVA NAKON ŠTO SHVATI DA ZASLUŽUJE BOLJE"...Nepostojanje ništavila pokatkad sklizne u prolaznost i zaborav... Kretanje po ustaljenom dinamizmu u stanju horizontale, kad i reč odškrine pučinu nerazgovetnosti i vetrove u rečima pesme... Čija to jedra skamenjeno ćute i gde se denuše one tri senke u porazu nemogućnosti jedne... Jaki su redovi sve manje mudrošću razgovetni... To kao da pamćenje iskače iz šina razbuđene lajavosti svoje... Kosmosom trepće gust oblak prašine nad ništavilom prepolovljenog trenutka...Kad se čovek nađe u punoći svog sopstvenog stvaralaštva, obično podudarno sa prvim danom uštapa, ne može a da ne ispadne maher, pa da napiše ili sroči najmanje dve pesme i to velike, moglo bi se reći... I treće pesme ima, ali neka ostane za malo veliko sutra... I tako maher jeste onaj ko napiše bar jednu pesmu, ali ko napiše najmanje dve pesme u istom danu - e, on je Car.........Andrić: "Jer, o najvećim i najtežim stvarima svoga života niko ne voli da govori. Tek kad je prošlo nekoliko godina i kad je u sebi prebolela svoje teško iskustvo, Aska je po svojoj zamisli postavila čuveni balet, koji su kritičari i publika nazvali "Igra sa smrću", a koji je Aska uvek nazivala "Igra za život""."Mi i ne znamo koliko snage i kakve sve mogućnosti krije u sebi svako živo stvorenje. I ne slutimo šta sve umemo. Budemo i prođemo, a ne saznamo šta smo sve mogli biti i učiniti. To se otkriva samo u velikim i izuzetnim trenucima kao što su ovi...""...izvlačila neočekivanu snagu i neverovatnu veštinu i raznolikost pokreta. Znala je samo jedno: da živi i da će živeti dok igra, i što bolje igra. I igrala je. To nije više bila igra, nego čudo"."Znanje izneverilo, škola ne ume ništa više da joj kaže, a valja živeti i, da bi se živelo, - igrati"."To joj je dalo i snage za pokret, ali to nije bio pokret odbrane, jer za njega nije bila sposobna. Poslednji pokret mogao je biti samo - igra"."A igra je najplemenitija od svih veština, jedina kod koje se služimo isključivo svojim rođenim telom"."Umetnost je...nesiguran poziv koji nit hrani nit brani onog ko mu se oda. Put umetnosti uopšte je neizvestan, varljiv i težak, a igra je ponajteža i najvarljivija od svih umetnosti, čak ozloglašena i opasna stvar. Tim putem nije pošla nijedna ovčica iz dobre kuće. I sve tako".......Da je neke logike i pravde u ovoj propaloj zemlji - plate je trebalo umanjiti samo onima koji imaju primanja preko 50 000 dinara... itd...Oporavljeni sati kroz razmicanje koraka kroz odblesak dnevnog svetla poniru nad strminom svake površnosti i tako samo na čas odjek svoga eha prepoznaju u sećanjima zamagljenih melodija stvarnosti gde i reč ko zamotuljak tek neprimetno razbudi i najtvrđi kamen ćutanjem svoje senke...Da li to kosmička šapa prepokriva nesagledna prostranstva i time neslućeno brani beskonačni prostor i nečujnost vremena od prolaznosti čovekovog tromog prisećanja... Kosmos da to nije ona livada vešto izbrazdana što niz bilione sazvučja vešto prede pričanje... Možda je kosmos hrpa dobro sređenih prozračnih papira... Kosmos gde se kreće i sreće - energija... To šta Kosmos nije opisuje i sve ono šta Kosmos jeste...I nije "čudo" što sneg danas pade, ja dobila prvu četvrtinu plate...
Нема коментара:
Постави коментар