"BUDI JAKA KADA SI SLABA...BUDI HRABRA KADA SI UPLAŠENA...BUDI SKROMNA KADA SI POBEDONOSNA"..."SASLUŠAJ SVE STRANE I BIĆEŠ PROSVEĆENA... SASLUŠAJ SAMO JEDNU STRANU I BIĆEŠ U MRAKU. Crvenog Puta Ratnici hodaju ovim svetim putem..."..."MOŽE LI ZORA SVAKOG NOVOG DANA DONETI VELIKO OBEĆANJE I UNUTRAŠNJU SNAGU"..."RATNIK SE MORA JEDINO BRINUTI DA NJEGOV DUH NIKAD NE BUDE SLOMLJEN... PUT RATNIKA JE DOŽIVOTAN I NADMOĆ JE ČESTO JEDNOSTAVNO OSTAJANJE NA PUTU"..."ONI SU SE TRUDILI DA NAS POKOPAJU ALI NISU ZNALI DA SMO MI SEMENKE"...
"ŽIVOT JESTE U VEZI SA STVARANJEM-IZGRAĐIVANJEM SVOGA JA"...Unutrašnji život jeste lep i Ja se poigravam sa svakom mišlju koja mi leži na srcu...Ikakav ili nikakav - loš izgovor je loš izgovor...Principi koji nisu primenjivi u stvarnom životu - nisu ni vredni...Sve okolnosti i dešavanja u ovom životu treba prihvatiti samo onako kako je to našem sopstvenom Ja najugodnije i najlakše, a i najlepše...Veran, odan i iskren prijatelj danas je nešto poput nevinosti, a kad se izgubi više se nikad ne vraća...Danas se dobre prilike lako ne nalaze, ali se zato olako nalaze krajnje inspirativne pridike...Hrabrost jeste kada se ne upuštate u prepirku ili prepisku sa onima koji su tu samo da vas nauče šta ono strah beše..."LAKO JE POGREŠITI KADA GOVORITE ISTINU"...Lični razvitak jeste sagledavanje dešavanja na sasvim drugačiji način...Sve izgleda mnogo bolje sve dok se posmatra iz udaljenosti...Svaka veza koja nema inters osuđena je na bezvrednost...Prava moć mišljenja ogleda se isključivo u tome da mislimo samo pozitivno...Posle načinjene greške, apsurdan je svaki pokušaj tobožnjeg ispravljanja iste...Nikad se nemojte upoređivati sa drugima, jer oni svakako više pate od vas... samo to veštije kriju... Sve što se posmatra sa distance može izgledati u našim očima neskromno veliko...Jedno od najvećih ličnih postignuća svakog čoveka jeste onaj momenat njegovog sučeljavanja sa najličnijim krupnim nedostatcima...Moja nanovača je nešto propala... to je neka meka brlja rakija i na miris mi se nije dopala... tako da sam batalila pravljenje nanovače dok ne nabavim pravu ljutu rakiju... i od sada svaku rakiju praviti isključivo na ljutoj prepečenici..."TIŠINA JE JEZIK BOGA, A SVE OSTALO JE SAMO SIROMAŠNI PREVOD"-Rumi...Podrezala sam nokte zbog onog jednog polomljenog i sad pišem brže..."U SVAKOJ AVANTURI IMA RIZIKA"..."GLEDAJTE OSOBU U OČI KADA JOJ SE IZVINJAVATE"...Danas su svetu potrebni oni ljudi koji se ne sećaju ni šta su sinoć večerali...Dolaziće mnogi da "otmu" vašu unutrašnju energiju... takve treba pustiti - neka dođu i pokušaju... no na kraju će ipak karma da presudi...Neljudima ne treba samo oprostiti... takve treba zaboraviti... obrisati... ignorisati..."KADA PRIČAŠ TI SAMO PONAVLJAŠ ONO ŠTO VEĆ ZNAŠ. ALI AKO SLUŠAŠ MOŽDA ĆEŠ NAUČITI NEŠTO NOVO"-Dalaj Lama..."GOVORI ISTINU ČAK I KADA SE TVOJ GLAS TRESE"..."Sve ovde odzvanja muklo, ali se čuje jače i dalje nego u donjem, širem delu grada. Zbog toga svi nastoje da govore tiho, i u kući i na ulici. Tome ih od detinjstva uče"-Ivo Andrić...Tako da sam slomila nogu, ne bih danas saznala šta sve neko može da mi kaže...Sve ono što nas je bilo kad i bilo gde povređivalo, vreme je da se od svega toga i udaljimo... Logičan sled posledica... Slično kao čuvanje od poledica....U svakoj novoj reči pronalazim prizvuk davno prošlih vremena i tek sa disatnce te uvidim koliko je sve apsolutistički skoro i opet isto...Zaključak: Ja sam nesposobno sposoban čovek...Što toliko sumnajm u sve svoje "sposobnosti", ponajviše treba da zahavlim nizu spoljnih današnjih uticaja i podsticaja, da što brže uvdiim gde mi mesto i nije...A što sebi dozvolim da me takvi izbace iz stroja, e tu sam valjda opet sama kriva... ili su u stroju ostali manje vični i ne baš kao ja dični... I šta me je iziritiralo???... Po, ko zna koji put provuče se kako ja nešto nisam uradila kako treba, pa čak toliko da tu neku temu nisam ni pominjala, tj,. kao da sam tupasta toliko da je preskočim ( a da sam tu temu teško iznela i sa mukom u stravičnim uslovima je iznela e to je tačno, ali tada to nikoga nije zanimalo)... No, nisam se u tom zatečenju setila da odškrinem svesku i evidenciju koju vodim za svaki prokleti radni dan - gde lepo piše kad i šta sam pričala... I na moju radost, tom temom sam prošle jeseni i započela... A sad ko kaže (laže) da ja to nisam pominjala - nejmu neka na čast služi... Sve manje imam volje, a i smisla da istrajem u glupostima ovog tipa... Nije ovo slučajno... Davno sam preturila sve preko glave i ne bih više nikad, ama nikad!!!... Brojim dane, a onda će kad se sve završi da mi sunce svane i ja ću ako preživim dušom da danem...Posle današnjeg stresa, a šta sam mogla očekivati... Starhovito stezanje u grlu i naravo bol... Da li ću izdržati još 14 dana... Ne znam... No, odjednom sinula mi fantastična ideja - mora da je lepo naći se na ivici otkaza... Andrić: "Tu se prekida moje čitanje. Neko je pored mene izgovorio jednu reč povišenim galsom. Prenuo sam se. Pitanje je bilo upućeno meni. Trebalo je odgovoriti. Pisma je nestalo. Moj odgovor je bio zbunjen"."Tako nas život, kolebljive i nedosledne, obmanjuje, zanosi i razuverava. Tako nas kopno i more dodaju jedno drugom, i mrve i troše i glačaju, bez cilja i vidljiva smisla"."Tako je godinama snimao beskrajnu reku ljudskog govora, verno i uvek tačno, misleći samo na tu tačnost, a kad bi, isto tako mirno i savesno, izdiktirao svoj stenogram i završio rad, on bi skupio svoje mnogobrojne olovke, oprao ruke, i odlazio za svojim razonodama i navikama"."Smokve suhe i prijesne laži" Lažete, kotilo vam vaše gospodsko, svi koliko vas ima, na svih sedam jezika; i bogu ste i narodu dodijali vašim lažima"."Nikog nije štedeo, ni pred čim se nije zaustavljao: sve je mogao i sve je smeo. I sve je okretao glavačke: ljude, ustanove, mišljenja i reči, čerupao ih i rastvarao, razgolićavao i pokazivao ih onakve kakve ih on vidi, u celoj njihovoj sujeti, nedoslednosti i bezmernoj, neodoljivoj smešnosti"."... i već pođe da slobodno pusti glas i podigne ruku kao ono što je učinio jedan jedini put, pred rajskim vratima; pođe, ali ne može, jer mu se odmah splete jezik i vežu ruke; nadjača prava priroda, i on je opet stari Đuđut koji se svakom sklanja s puta, svemu povlađuje i sve odobrava"."-Kad si cijelog vijeka šutio i na sve klimao glavom sa odobravanjem, nisi baš morao ni pred rajskim vratima da prvi put u životu planeš i da kažeš što misliš. Ali bolje ikad nego nikad. Zbog toga tvoga nastupa iskrenosti, pa ma i kasne i grube, ne samo da nećeš biti kažnjen nego ćemo ti oprostiti muke u čistilištu, koje traju dugo po našim nebeskim kalendarima. Sva će ti kazna biti u tom što ćemo te vratiti na zemlju da proživiš još malo i da za to vrijeme odgovoriš bar jedanput i bar jednom čovejku slobodno, i kažeš istinu u lice, isto tako da za to vrijeme ne daš nikome da se otresa na tebe i da te gazi kako hoće, nego da se braniš kao što se svako živo stvorenje brani. Čim to uradiš makar jedanput, oslobodićemo te i pozvati ovamo, u rajsko veselje dovijeka"."Sad mi kažeš da nije valjalo što sam bio onakav kakav sam.! A što to ne kažu čovjeku u djetinjstvu ili bar kad odraste, nego ga, naprotiv, hvale što je ponizan i strpljiv i u se uvučen, što trpi uvrede i ne buni se ni onda kad je očigledno u pravu"."Vidi on i inače mnoge stvari i nepravedne i ružne oko sebe, ali kad treba da kaže šta misli, njemu se zaveže jezik i stegnu vilice pa ne umije riječi da progovori, samo glavom klima i sve odobrava, iako ne misli tako, a u sebi se pojede što ne može da kaže ono što vidi i što misli".......Najbolje vide oni koji žmure..."SVAKO ZATVORENO OKO NE ZNAČI DA SPAVA I SVAKO OTVORENO OKO NE ZNAČI I DA VIDI"..."Najviša forma mudrosti je LJUBAZNOST"...
Нема коментара:
Постави коментар