Можда мислећи затрептало
и сиктаво храбро
плаво
опет ти доплутам
и већ изнова васпостављена
сутрадан нежно прошапутам
речи песме обојене у плаво
углавном исписане хладно и јавно
и углавном изговарајући
све то што се и не сме
и без објашњења и појашњења
ти разнесена и вазнесена
долутам по трагу
и бола прагу
запамћеног и запаћеног мириса
кад ни време више није
светлих тонова
и опет неки тихи мраз
проналазим у свему
и без плана прескачем
некакву плачевну рапсодију -
успавану, усправну, плаву и праву...
Нема коментара:
Постави коментар