ПАРАФРАЗА...

Ово није дошло 

као одушевљене тобом, 

а ни самом собом 

и привид ме тај не збуњује, 

као ни недокучивост скоро свега, 

о Боже, 

како се све безгранично врти 

по истој кружници 

и како се све понавља 

нама што се зачесмо у утроби 

као унапред осуђени и изгубљени, 

а ово је свет без Бога 

и све је двосмислено, 

а људске искрености готово да нема 

и детаље из живота 

препокривамо заборавом 

и реткост тек нека наговести 

титрај клонулости 

и проналазим трагове умора 

и то доноси јасност 

и боље описивање 

претходног сата...