Музика ове поезије
горди је усамљеник
као ти, ја и
Александар Сергејевич Пушкин
што лута руском степом
и последња је незагађена кап
у океану овог бесмисла,
па ипак обично досада
пискавим гласом тишине
пишти као злочинац
још од ране опустошене зоре
на оно чега овде нема више
усред све ове таштине
док отиче Нева
у дан рођења и отуђења
и заборав је највеће изневерство
које тај неко може зацело данас
да нам дарива усред ове рупе
где презиру се људи
више него демони
и тамо где слобода
још умире од бола...
П.С. Посвећено Пушкиновом дану рођења...
Нема коментара:
Постави коментар