Импозантно наслоним ум
на круто данашње начело
и тако правцем навише
заобилазим свануће,
а у мени одрази су
и даље неплански
и ротирам се око ове осе уиграно,
а опет наместо неког другог
и лако се расипам
и изађем на крај
истовремено
као силуета неосвојива...
Нема коментара:
Постави коментар