ПСЕЋА НЕДРА...

Ово није жалост 

за напаћеном душом 

што умире до последњег даха, 

већ заблуда 

као освежавајући коктел 

и није умирање 

до свих тих посебних ситница 

и припростих трица, 

већ је брутални говор 

умилних птица 

и није ни убиствено сатирање 

једне интелигенције, 

већ је мала необичност 

парфемисаног надирања 

и није тек ни бол 

трагичне жене 

што тако немилице 

и беспоговорно страда 

између своја два окрајка, 

као згњечено погубљење 

и није ни очај 

све док од сваке нове наде 

цепти као срце у псећим недрима...