Нејасан лик замирисао је ноћас
на бели јасмин и беше то делић
који се пред освит сужава, док
бледило сузи слично морској пени,
а Флобер кога читам теби је
будаласт и опет жучна препирка са
тикваном и гле прах пелуда тресеш
ми у очи, јер немаш пепељару,
а не знаш колико сам ја занесени
фантаст сада, а нешто касније
окидаћу младе изникле листаре
пробуђене љубави оне, као
солиста који динамит распрскава
под својим трбухом сам, а ти гледај
да ли ће се од тога усирити
крв мене покварењака и биће то
врхунско остварење што тиња без
много плама у нама, нешто као
кошчати опрост под тврдом кором
ове облоге од дрвета са којом
закопавају мој пепео и прах...
Нема коментара:
Постави коментар