Muzika kao poslednja kap u okeanu ovog besmisla... I gle, dosada piskavim glasom tišine pišti na ovo čega nema unutar nas više... Zaborav je naveće izneverstvo koje danas neko može da nam dariva... "Ne možeš promeniti ljude oko sebe, ALI MOŽEŠ PROMENITI ODABIR LJUDI KOJIMA ŽELIŠ BITI OKRUŽENA"... "Ružan kaže ovako: "Voleo bih da sam lep da bi ljudi mogli da me vole"...
A lep kaže: "Voleo bih da sam ružan da bi ljudi sa lepim srcem mogli da me vole"... "Ružna ličnost uništava prelepo lice"... Ej Živote (skote i idiote) i previše smo svesni... unapred HVALA... i ne stavlljaj nas više na test, a kamo li na probu... Danas nemam pun šaržer stihova... Svakim danom sve više i više okoštavam u ljušturi ove predivne pesničke samoće... Čovek je mula i nula ako prećuti i ne kaže sve što se imalo kazati, pa i dokazati... Rano je za grobove... mi smo još uvek za borbene rovove... i iskopine... pa i tu treba štogod izreći... a tamo iza groba reći bilo bi odveć smešno... ko bi nas čuo i kome bi pa i stalo... To što nečemu pridajemo važnost, snažnost i punovažnost zna samo dobar kosmički Um čiji atomi se kroz nas kreću i koji sam ka tome i pokreću... Drugi i ne treba mnogo da znaju i to poznanje pripada od vajkada prosvećenima i prosvetljenima... odabranima... izuzetnim... a Vi ste baš takvi i zato su vam staze veoma često posute trnjem i ekserima... No ratnica takvoga kova ume da gazi i sve nepravde pred sobom i zgazi... Divno je kad vas nešto tako veličanstveno i lepo obraduje, ali je sa druge strane radi kosmičke teže i ravnoteže dobro kada vas i oni drugi nečim rastuže... optuže... Nije ovaj naš put samo nežnost... ima i grubosti... podlosti i čega sve ne... to ne bi trebalo da vas učini nesrećnom, jer branjeni i zabranjeni su vaskrsavali iz inata, iz prkosa... njima bi trebalo biti žao... i biće im, ali kasno... Ne osvrćite se za nebitnim... neke stvari nisu vredne naših trzaja... dao vama Bog večeras tu veličanstevnu slikarsku izložbu na kojoj ćete uživati i o kojoj ćete pisati i opet svelepotu svedočiti... znam da će to biti vaš veličanstven tekst i jedva čekam da ga pročitam... Sve možete i svuda stižete... ako ne odete vi ste tamo opet prisutni vašim mislima, a one putuju čak brže od kosmičkog svetla... Pozdrav i najlepši provod ikada želim vam večeras... i znam da ćete blistati u svom stilu... Živeli!!!.. I jutros sam sanjala... ovoga puta u snu bila sam izvrgavana raznim čerečenjima i pregledima usne duplje... kažu procedura takva... a onda sam se tu raspitivala za moj posao... sve se odvijalo po nekoj livadi, a delimično i na birou za zapošljavanje... san se prekinuo i ostalo je nedorečeno da li će posla biti za mene... jako sam se umorila i usporila ovim snom... bilo je to sve opet grčevito i neizvesno teško... u fazi nekog "moljenja"... No java mi je posve drugačija i kontra od svega sanjanog... i da - osoba koja je pregledala po usnoj duplji i stavljala mi neke metalne kuglice bila je trudna... i tako mi nagovestila da ide na porodiljsko... i kao ja ću je možda zameniti dok se ne vrati... jezivo beše kada sam počela pljuvati sav taj metal i neku kašu iz moje usne duplje... a sanjala sam i svoje dvorište i kuću... udaramo neku fasadu jako neobičnu od komadića nekog kamena izdrobljenog... kad se prisetim san jako zanimljiv po svoj to osunčanoj težini koju izrodi... Čudaštvo nas izdvaja, podvaja od svega odvaja... Uživajući u tako malim i beznačajnim stvarima zaboravili smo da postoje ogromno velike i jako važne stvari... "Nedužni ljudi nisu budale, oni samo misle da svi imaju srca"... Sve što se desilo ne bih smela pripisati Bogu... lakše će mi bti da prepišem sve to pakosnim i zlim ljudima, zavidnicima i njihovim demonima... Kada nemaš šta da radiš i kada ne znaš kuda ovaj život vodi fokusiraj se na sve samo ne na samoubistvo... Kad nemaš šta da radiš - piši, plači, diši i samo već nekako preživi... Život je sok koji se izgustira u svega nekoliko gutljaja kao i nazovi ljubav... "Ljudi su mnogo više ono što kriju nego ono što pokazuju"... "Tišina je njamoćniji vrisak"... "Nikad nemoj iskoristiti nekoga kome se sviđaš. Nikad nemoj reći da si zauzet nekome kome si potreban. Nikad nemoj varati onoga ko ima poverenja u tebe. Nikad ne zaboravi one koji se uvek sećaju tebe"... "Ponekad želim da sedim sama... nisam ljuta i nisam tužna... Samo želim da budem sama"... "Uvek se osećam srećno, a znaš li i zašto - zato što ništa ne očekujem od ostalih. Očekivanje uvek povredi"... "Kada problemi dođu u tvoj život kao neprestana kiša, uvek se seti da će Bog biti tvoj kišobran"... "Ako umrem ne plači, pogledaj u nebo i reci zbogom"... "Istina te može povrediti na kraće vreme, a laž te povređuje zauvek"..."... "Ne, ja još nisam srela Gospodina Pravog, ali sam srela Gospodina Lažova, Gospodina Igrača, Gospodina Seronju i Gospodina Govnara"... i Zola reče da je umetnik koji je došao ovde da živi naglas... "Ne zanima me ako vam se ne sviđam, jer i nisam došla da vas zadivim"... "Ne smeta mi bol. Nada je to što me ubija... "Nije budućnost ono što nas plaši, to je strah od ponavljanja prošlosti i to nam neda mira"... "Ponekad osećam se bolje kad ne govorim, uopšte, o ničemu nikome"... "Svi misle o promeni sveta, samo Lav Tolstoj prvi započe menjanje samoga sebe... Muhamed Ali je mrzeo svaki minut treninga i uvek je govorio samom sebi da nema odustajanja, patio je, ali je ostatak života proživeo kao šampion... "Nemoj mešati svoje loše reči sa svojim lošim raspoloženjem. Imaćeš mnogo prilika da promeniš raspoloženje, ali nikad nećeš dobiti priliku da povučeš reči koje si izgovorio"... "Nemoj moliti za ljubav i budi darodavac iste. Lepi ljudi nisu uvek dobri, ali dobri ljudi su uvek lepi"... "Ljudi ne vole ljubav, oni vole lepršavi flert. Oni ne vole ljubav - ljubav je žrtvovanje, ljubav je svirepa, to nije emotivno. Naša kultura ne voli ljubav, već voli ideju o ljubavi. Oni žele emocije bez činjenja bilo čega za sve to"... Rođena sam kao Minerva sa oružjem u ruci... da ustrepte od mene zli vuci... Previše inteligentna žena više ne bi smela da spadne na neinteligentnog muškarca... Doduše - takva žena ne bi smela da spadne uopšte... Najinteligentnija je postoji sama... Danas je vreme lažnih i veštačkih inteligencija, kao i indulgencija... Nemojte čekati da ljudi prepoznaju vašu vrednost prepoznajte je sami... "Lepota privlači oči, a ličnost osvaja srce"... "Ako možeš ostati pozitivna u negativnoj situaciji pobedila si"... "Sunce vidi naše telo. Mesec vidi našu dušu"... "Kada je kiša većina ptica sklanja glavu. Orao je jedina ptica koja u slučaju kiše to izbegava, i počinje da leti iznad oblaka... "Pazi kome veruješ - đavo je jednom bio anđeo"... "Stvari koje kriješ unutar srca izjedaju te živog"... "Ljudi su radoznali da saznaju sve o vašim problemima, ali nisu od pomoći da ih reše"... "Budite selektivni i pazite koga pozivate u svoju dušu"... "Bog je razlog zašto se ja u bolu smejem, u zbunjenosti razumem, u izdaji verujem, i u strahu nastavljam da se borim"... "Teška vremena pokušaće da te slome, ali im ne dozvoli da te vrate više ikad dole"... Govori istinu i prijateljima i neprijateljima... Prvi će to cenitti, a drugi će zanemeti... "Svako se može pojaviti kada ste srećni. Ali jedini koji ostaju uz vas kada se vaše srce raspada, jesu vaši iskreni prijatelji"... I kada sve te reči u meni iznenadno zaneme tek onda shvatim sve te teške teoreme... Završim misao i pre nego je počnem i tako je sa mnoštvom malih sitnih stvari... sve se završi pre nego i počne... odleteo sav zanos i oduševljenje... istopilo se... sve nestalo i prestalo... kakvo otrežnjenje... i prekid komunikacije što je odličan pokazatelj koliko smo nebitni... Gotovo... Budna i na javi oslušnem svoj unutrašnji glas još jutros, a on mi nagovesti da bih trebala početi sa nekakvim brisanjima opet... Divim se ljudima kojima je najlakše nasmejati se... Vežbam svoj mozak da vidi samo realno svet oko sebe... Najviše brisan sada ume samo jedno - da briše sve oko sebe... Previše umorna da opišem i opašem svoje Ja... A kada sumiram svo stečeno iskustvo satana je mnog bezazleniji od svih tih "teista" skupa... I pesnik ne bi bio poeta, kada svu svoju tugu ne bi utopio u flaši omiljenog pića... ma taj procenat alkohola izneo samo 2%... Živeli!!!... I konačno shvatim - novog puta nema... i onda unatraške nastavim da gazim stazama starim... i nije važno što uz taj put i prilično starim... Drugačijeg puta nema... I dobro što je tako... neke ovakve priroda sazda da idu mimo svog tog divnog sveta... I samo zavaram svoga bića trag i postojanje ako slažem pa kažem da sam ja ustvari neko ovo vreme bila svoja svojcata i sama samcata... sa nekom smešnom idejom da se u nešto upletem ili zapletem... sreća pa sam raspetljala sve konce opet sama... I HVALA TI BOŽE... Možda sam ja ishitreno grešna...
PESMA Jeromonaha ROMANA
Ako su te snašli neuspesi (nedaće),
ako te sila tuge raznela,
jesenje mekano, jesenje tiho,
otiđi ubrzo i što skorije u moju rođenu.
Za rođenom - beli hram,
groblje staro.
To je zabačen i nepristupačan kraj
Rusija nam to ostavila.
Sve oči zamagljene vlagom,
iz rođene zaplivaće u očima.
Možeš plakati, mirno plakati,
ko razume (razlikuje), gde je voda, gde suza?
Gledaj, eno tamo ždralovi proleteše,
po horizontu istopio im se krik.
...A jesi li bolestan, zakovan za postelju,
dozvoli sebi da sanjaš isceliteljsku rođenu.
moj prevod sa ruskog
Нема коментара:
Постави коментар