ДА МИ ЈЕ из најдубљих порива, да исклешем вечерњу надахнуту песму, ни превише веселу, ни превише сетну, па да се онда осетим попут страдалног изгнаника, осуђеног да тумара стазама овог предивног Живота и крајолика...
ДА МИ ЈЕ из најбољих намера, да источим музику и ове ноћи, ни превише ватрену, ни превише млаку, па да се онда у ту мелодију слатку, умотам попут каквог грофа, вечито осуђеног да лавиринтом свога замка, чепрка и тражи одговоре на суштинска запитана питања...
ДА МИ ЈЕ...
Нема коментара:
Постави коментар