ДОБРО...

 

ДОБРО, па да почнем... Моје досадашње навике и усађени обичаји, моја незгодна нарав и тежак каратер, осликавају моје данашње целокупно владање и понашање... ДОБРО...

Тако одједном се претварам у хедонисту, па увиђам олако да су чулна уживања и задовољство, сво моје ДОБРО и моја највећа срећа, а то је управо главни циљ мог садашњег делања и Живота... Хедонизам (грчка реч "хедоне", а значи радост, уживање)... ДОБРО...

Затим изјављујем да је срећа мој главни мотив и покретач, моја побуда и сврха свих мојих тренутних тежњи... А то се зове еудемонизам (грчка реч која у преводу значи "држање срећним")... "циљ људског деловања (је) срећа појединца, неке групе или друштва", а њен циљ јесте "да тражи начине за остварење среће"...

Знам да би покаткад требала да будем и утилитариста и да за циљ свога животног делања узмем корист и благостање, како појединца, тако и шире друштвене заједнице... Утилитаризам (латинска реч, а значи користан) "гледиште по коме је корисност нечега мерило његове вредности; етички правац који сматра за циљ људских радњи корисно и ДОБРО појединца и друштва, и порекло морала налази у користи"... А још боље знам да је просто немогуће обезбедити највећу срећу за највећи број људи... ДОБРО...

Но, желим да васпоставим и обновим све моје пређашње (можда покидане) везе и да се напојим на Источнику ДОБРОТЕ и Живота... Желим ДОБРО и то је напросто још одавно учитано и посађено у мени... ДОБРО јесте лепо... ДОБРО волим... ДОБРО призивам... Све јесте ДОБРО... И све моје садашње тежње иду ка ДОБРУ... ДОБРО није само моја унутрашња тренутна идеја... ДОБРО је реално и живо присутно у мени и око мене... ДОБРО  се исказује и показује као Личност... ДОБРО не трпи дволичност... ДОБРО је важно... ДОБРО је смирено и кротко, одлучно и храбро... ДОБРО јесте снажно... ДОБРО...

Човек јесте у обавези да чини ДОБРО... ДОБРО је записано у нашим срцима... У нама самима постоји унутрашњи глас, који нас непрекидно и непрестано опомиње да чинимо ДОБРО, а то је управо наша Савест (потребно ју је само освестити)... Савест је наш унутрашњи Учитељ, Водич, Тренер, па и Судија (мада ту реч баш не волим)... Савест има за циљ да нас одврати од свега лошег и злога... Уколико чинимо ДОБРО, савест јесте мирна и кротка, а уколико чинимо лоше, јавља се немир и неспокој (јавља се грижа савести)... Савест нас вазда одржава у стању преко потребне будности... ДОБРО...

Треба достићи највиши степен ДОБРА и ДОБРОТЕ... То стање називају - блаженством... А да би се некако постигло то стање блаженства, потребно је закорачити и загазити у одлучан корак напред, путем златне средине (средњим и осредњим путем) и на том путу бити ни мање ни више него: ХРАБАР (а то је оно средње стање разапето између старшљивости-плашљивост и неустрашивости); бити УМЕРЕН (а то је оно средње стање разапетости између неостељивости и разузданости) и бити ПОНОСАН (а то је оно средње стање разапетости између понизности и охолости)... ДОБРО...

ДОБРО има за циљ и задатак, да у Живот човека унесе и донесе: склад, хармонију, сагласност и сугласје, а све у складу са природом... Кроз ово моје филомудрије, пуштам тренутну мисао да и данас потпуно слободно из мене проговара... ДОБРО...

Мислим да су моје садашње и тренутне могућности, управо такве да разумем ову кишу што напољу пада... Разумем свет... Разумем људе... Разумем и фантазију... Разумем и испразно умовање... Разумем ДОБРО... Разумем друже... Разумем... ДОБРО...