О јесени 1920 пошли сте након 5 година са породицом у очев дом у Даљ. Кућа је захтевала поправку, јер је кров прокишњавао. Имање сте искрчили од корова, а за месец дана и кућа је препокривена новим кровом. Ту сте провели 4 месеца. У Даљ изнова одлазите тек после две године. Тада вам у госте долазе пријатељи са Универзитета - Павле Поповић и Тихомир Ђорђевић. Том приликом сте добар део књига из даљске библиотеке поклонили Тики за Српски семинар филозофског факултета.
"Ни 1923 нисам ишао у Даљ, јер сам био заузет око питања реформе нашег календара, о чему ћемо говорити касније. У Даљ одлазимо тек 1924, где смо прославили нашу славу Ђурђевдан. Ту се Васко разболео. На Семерингу се опоравио и излечио. Летовали смо убудуће на аустријским брдима, место у славонској равници. Мој брат, који се оженио 1917 и живео у Сарајеву као професор гимназије, са женом и две ћерке, проводио је летње распусте у Даљу. Тако је наш очински дом опет оживео. Ја сам 1927 сазидао кућу у професорској колонији у Београду".
Новим законом и уредбом 1919 Универзитет добија 3 нова факултета: Медицински, Пољопривредни и Богословски (који сам и ја завршила замислите). Указ о вашем постављењу за редовног професора потписан је 29 септембра 1919, чиме сте добили ранг, али се материјални положај није поправио. Плата беше 6 пута већа, али динар је изгубио своју некадашњу вредност. Удобан живот био је неопходан за неометан научни рад.
"Бавио сам се климом планете, што ми није доносило ни пребијене паре. Инжењери Београда су млатили милионе, но тај посао могао је радити сваки осредњи техничар. Али што ја нереална сањалица стекнем у науци, остаће и иза моје смрти".
У Београду започиње грађевинска златна грозница, за коју је било доброг материјала у изобиљу, али је недостајало радне и стручне снаге. Тако се 1921 порушила ново сазидана зграда за биоскоп и тако су пострадала 3 радника. Били сте на увиђају као експерт и запањисте се незнањем и нестручношћу грађевинара. Својим знањем одазивали сте се на неке од послова и вршили сте надзор свих рачуна и предрачуна. Набројте само неке од важнијих послова.
"Команда ваздухопловста - на аеродромима на Бежанији, Загребу, Скопљу, Краљеву, Панчеву и Земуну. Управа монопола - фабрика дувана у Нишу и стоваришта дувана у Скопљу, Велесу, Кавадару и Чапљини. Народна банка - фабрика новчаница у Топчидеру и филијале у Скопљу и Битољу. Министарство војске и морнарице и Министарство финансија. Аграрна и Хипотекарна банка... Многе позиве на сарадњу сам одбио, да се не бих отуђио од главног позива - науке. Двадесет година био сам тражена личност за такве послове, па и онда када је било стручних инжењера да ме замене".
Били сте препоштени у сваком смислу... Око 30 руских емиграната, међу којима беше и научних радника, нашли су утичиште на Универзитету. На ваш предлог за редовног професора Реалне механике изабарн је Антон Билимовић 1920. Предавали сте Теоријску физику и Небеску механику. Млади руски емигрант Вјачеслав Жардецки бива постављен за доцента Теоријске физике, а ви се посвећујете само Небеској механици. Било је то златно доба математичких наука на Универзитету.
"Живели смо у највећој слози и љубави. Године 1923 у наш круг долази Војислав Мишковић, који беше астроном на опсерваторији Марсеја и Нице. Одатле је на мој предлог позван за ванредног професора Астрономије на нашем факултету. У Београду је подигао велику астрономску Опсерваторију. Једном месечно имали смо седаљку и рибарску вечеру код Мике Аласа. Проглашен сам за правог члана Српске краљевске академије 1925, а од 1920 био сам њен дописни члан, као и дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности. Школске 1926/27 био сам декан Филозофског факултета".
Собу на Увиверзитету користили сте за нучни рад, где сте имали преко 100-тину књига. Подвлачили сте важнија места и дописивали сте примедбе, а разнобојним оловкама нијансирали сте текст. На полеђини сваке књиге написали би да сте ви одговорни за то "варварско" дело и унакарађење. Тако сте се сналазили брже и подсећали свега важнијега. У Другом светском рату те књиге су уништене.
"После довршења моје Математичке теорије топлотних појава, стигла је главна пошиљка мојих књига срећно у Париз у издавачку књижару Готије-Вилар. Почеше стизати први одјеци. Већ 1921 стални секретар Француске академије обратио је пажњу присутних и на моје дело. Немачки Математички часопис даје опширан приказ мога дела. За време штампања четвртог издања Хановог Уџбеника Метеорологије, уђоше у то велико дело резултати мојих израчунавања Земљине соларне климе. Знао сам да то још не значи светло дана. Многе замашније тековине науке, чекале су до потпуног признања и прихватања деценије. Ако је моје дело стваран допринос науци, оно ће наћи свој пут без ичије помоћи, препоруке и похвале".
Ваша генијална интуиција, помогла вам је да погледом продрете у дубину васионе. Напрезали сте очи и гледали далеко. Прво велико дело писали сте 10 година.
"Учини ми се да разабирам шта се ту збива. Од тог гледања ухвати ме вртоглавица и спопаде језа. Ошамућен вратих се кући. Целу ноћ проведох у бунилу. Сутрадан вратих се у стање трезвеног научника".
Из овог научног рада, отргао вас је један неочекиван догађај априла 1923, када сте на асталу затекли писмо Минисатрства вера. Било је речи о реформи старог јулијанског календара. Министар вера Љуба Јовановић уз турску кафу, која је дивно замирисала, чита вам позив Васељенског Патријарха у Цариград. Добили сте строго поверљиве информације, које и данас не саопштавате, али се оне могу назрети из вашег писања, али и вашег ћутања. Имали сте месец дана за припрему.
"Црква је зазирала да се послужи тековинама позитивне науке. Мислите ли да Црква и даље од тога зазире? Но, други делегат за цариградски конгрес био је црногорски митрополит Гаврило Дожић. Он ме позва у Патријаршију на договр. Ручали смо. Тада ми је уручен пројекат реформе Максима Трпковића (такав какав је - а беше никакав) - да га поднесем конгресу као предлог СПЦ. Мој услов беше да имам право да у питањима научне природе изложим и заступам астрономску науку".
Путовали сте орјент-експресом и успут проучавали Трпковићев пројекат, но он се служио старим примитивним средствима. Синод СПЦ је усвојио његово гледиште и нисте имали права да му се опирете. Спријатељили сте се са Митрополитом Дожићем.
"Рекох му да би требало нетачни и застарели пасхални рачун цркве заменити тачним астрономским, а он ми рече да такав предлог не поднесемо ми, већ да сачекамо да то уради неко други, а онда да ја кажем своје мишљење. У Цариград стижемо 2 маја. Ту смо провели 6 недеља. Свеправославни црквени сабор састао се у Фанару".
Српска делегација поднесе као предлог СПЦ Трпковићев пројекат календарске реформе. Но када објаснисте да 2000 година по јулијанском календару неће бити преступна, а по грегоријанском хоће, опште мишљење би да се предлог СПЦ не може усвојити. Питање календара би обустављено. Док су се бавили другим саборским питањима, вама је поверено да нађете излаз из тешког стања у које је запало календарско питање.
"Лутао сам по Босфору и Мраморном мору. Размишљао сам. Сину ми кроз главу спасоносна мисао. Треба створити такав календар који потпуно одговара захтевима науке, али подесити његов ход тако да се не одвоји напречац од грегоријанског (како је то Трпковић предлагао), већ се постарати да савије у страну тек онда када грегоријански календар почне испољавати своју нетачност - а то ће бити 2800 године".
Како сте решили проблем израчунавања празновања Васкрса?
"Био сам у обавези према СПЦ да поднесем Трпковићев пројекат пасхалног рачуна. Но када је он одбачен, а Митрополит визијски Антим предложио да се Ускрс одређује астрономским рачуном, имао сам слободне руке да својим пројектом календарске реформе предложим све што ми је изгледало најцелисходније. Израдио сам нов предлог српске делегације и пројекат за измену календара, који је потписао Митрополит Дожић. Стављен је на двени ред 23 маја 1923, по коме ће се нови календар подударати са календаром западних цркава све до 2800 године".
Ваш предлог је једногласно усвојен 30 маја, а 8 јуна 1923 потписаше га сви опуномоћеници учесници цариградског конгреса. Остало је још да све аутокефалне православне цркве прихвате календарску одлуку и нови календар спроведу у живот. Враћате се у Београд и подносите извештај Српској краљевској академији, која је објавила вашу расправу. Изашао је о томе и краћи чланак у астрономском немачком часопису. И коначно шта је урадила СПЦ?
"Архијерејски Сабор СПЦ септембра 1923 у Сремским Карловцима је спровођење те одлуке одложио за доцније. И ево, још мало можемо прославити свечани јубилеј - 100-годишњицу нечијег "неуспеха и неуспешности". Одлука Из Цариграда није спроведена у живот. Остаде то као прибелешка сачувана за моје потомство, у великој немачкој енциклопедији у Мајеровом лексикону - па да се тиме задовољим".
Дадајем за крај данашњег разговора да је Часни Синод на челу са Патријархом Мелетијем вашу сарадњу са великим уважавањем описао као просвећену, корисну и најозбиљнију сардњу икада, којом је срећно и потпуно решено једно од првих задатака конгреса у Цариграду, чиме су вам упућене све похвале, честитке и захвалности...
Нема коментара:
Постави коментар